Ljudi, a ne algoritmi: Kako je jedan maloprdajni lanac “pokvario“ 2025. godinu?

Dok se novogodišnja svetla polako pale, a LinkedIn feedovi pune raznim tekstovima o tome kako nas čeka nikada lošija godina, kako će AI zameniti HR i sve ostale funkcije, u korporativnim kancelarijama širom regiona odvija se jedna mnogo prizemnija i tiša drama. Zatvaraju se budžeti za 2025. godinu. Excel tabele se zaključavaju, poslednje decimale se zaokružuju, a svaka stavka prolazi kroz filter jednog istog pitanja: kako da budemo efikasniji, brži i jeftiniji uz pomoć AI tehnologije?

Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika

Ako biste zavirili u većinu tih budžeta, videli biste gotovo identičan obrazac: AI transformacija, automatizacija procesa, digitalni asistenti, chatbotovi, prediktivna analitika. Gotovo da nema sektora u koji se ne pokušava “ugurati“ veštačka inteligencija, često bez jasnog odgovora na pitanje zašto i kako. Kao da se podrazumeva da će nas promptovi i algoritmi spasiti svih operativnih neefikasnosti, loših odluka i, na kraju krajeva, ljudi koji “koče sistem“.

I sada dok svi gledamo u isto tehnološko obećanje i gde da nađemo novac za još malo tehnologije, iz Španije stiže vest koja odjekuje jače od bilo kog novogodišnjeg vatrometa. Vest koja ne govori o novom AI modelu, robotizovanom skladištu ili autonomnoj prodavnici bez kasira. Vest koja govori o ljudima. Španski maloprodajni gigant, a moj omiljeni poslodavac za koga znate iz nekoliko LinkedIn statusa – Mercadona odlučio je da uradi nešto što danas zvuči gotovo subverzivno: da se u 2026. kladi na zaposlene.

380 miliona evra uloženih tamo gde se najmanje očekuje

Umesto da stotine miliona evra usmeri isključivo u automatizaciju ili zamenu radne snage tehnologijom, Mercadona je donela odluku da 380 miliona evra investira direktno u svojih 110.000 zaposlenih. Kako? Kroz naizgled jednostavne, ali sistemski moćne odluke: dodatna nedelja plaćenog odmora (verovali ili ne ukupno 37 dana godišnje), četrnaesta plata za zaposlene i ogroman budžet za trening i razvoj zaposlenih, kako bi se obezbedilo efikasnije upravljanje maloprodajom, povećalo iskustvo zaopslenih i dodatno razvili linijski menadžer

U svetu u kome se maloprodaja bori sa tankim maržama, velikim fluktuacijama radne snage i konstantnim pritiskom na troškove, ovo ne izgleda kao praznična velikodušnost. Izgleda kao neko predizborno obećanje, koje će ostati samo obećanje. Ali ono što mnogi previđaju jeste da ovo nije emotivna odluka. Ovo je matematika.

Efikasne plate: teorija koju Mercadona živi

Prvi čovek Mercadone, Juan Roig, već godinama u praksi primenjuje ono što se u ekonomiji naziva teorijom efikasnih plata. Ukratko, ideja je sledeća: bolje plaćen, odmorniji i sigurniji zapsoleni je produktivniji, lojalniji i pravi manje grešaka. Kada se sve sabere, takav radnik dugoročno košta manje nego stalna potraga za novim kadrom. U industriji u kojoj su poslovi fizički zahtevni, radno vreme rigidno, a pritisak konstantan, ovo dobija još veći značaj. Umoran radnik pravi greške. Nezadovoljan radnik odlazi. Novi radnik košta – u obuci, u padu kvaliteta usluge, u izgubljenom znanju.

Mercadona je, umesto da pokuša da “izbaci čoveka iz jednačine“, odlučila da ga zaključa u sistem. Ali ne ugovorima, kaznama ili rigidnim pravilima, već uslovima koje je teško napustiti.

Rezultat? Mercadona je danas jedan od najpoželjnijih poslodavaca u industriji koja se tradicionalno smatra teškom i nepopularnom. Kada uđete u njihove prodavnice zaposleni su nasmejani, spremni da pomognu i daju savet, a ako treba i iznesu kese starijima do gradskog prevoza. Špance čak ne mrži da idu nekoliko blokova da bi pazarili u Merkadoni iako pored zgrade imaju neki drugi trgovački lanac. I to je ono što je konkurentna prednost Merkadone – ljudi žele da tamo kupuju.

Automatizacija nije neprijatelj, ali nije ni spasilac

Važno je reći jednu stvar jasno: Mercadona nije anti-tehnološka kompanija. Naprotiv. Oni intenzivno koriste automatizaciju, logističke sisteme i naprednu analitiku. Razlika je u tome što tehnologiju ne posmatraju kao zamenu za ljude, već kao alat koji ljudima omogućava da budu bolji u onome što rade.

Dok mnoge kompanije sanjaju o prodavnicama bez zaposlenih, Mercadona razmišlja o tome kako da prodavac ima dovoljno energije da se nasmeje kupcu u 19h, isto kao i u 9h ujutru. I to je suptilna, ali presudna razlika u filozofiji.

Paradoks AI ere: što je tehnologija pametnija, ljudi postaju važniji

Ulazimo u 2026. godinu sa paradoksom koji mnogi menadžeri još uvek ne žele da priznaju: kako tehnologija postaje dostupnija svima, ljudi postaju glavni diferencijator. AI alati se brzo komoditizuju. Ono što je juče bila konkurentska prednost, danas je SaaS pretplata od par desetina evra mesečno. Automatizacija procesa više nije luksuz, već higijenski faktor. Svi imaju slične alate. Slične dashboarde. Slične prezentacije.

Ono što ne mogu svi da imaju jeste tim koji veruje kompaniji, koji se ne plaši greške i koji ima mentalni i fizički kapacitet da razmišlja, predlaže i unapređuje posao. A to se ne kupuje softverom.

Kako da ova odluka motiviše region?

U novogodišnjim čestitkama, gotovo ritualno, ponavlja se ista fraza: “Naši ljudi su naš najveći kapital.“ Problem je što se ta rečenica često ne vidi u budžetu. Ako vaš budžet za softver raste deset puta brže od budžeta za razvoj zaposlenih, povećanje plata, mentalno zdravlje i dodatne dane odmora, onda vaša čestitka nije strategija. Ona je marketing. I to onaj loš.

Mercadona nam brutalno iskreno pokazuje razliku između slogana i sistema. Između vrednosti na zidu i vrednosti u bilansu stanja.

Zadržavanje, a ne zapošljavanje, biće ključna reč 2026.

Godinama smo opsednuti zapošljavanjem. Talent acquisition. Employer branding. Kampanje. Headcount growth. Ali prava bitka 2026. godine neće biti kako da dovedemo ljude, već kako da oni ne požele da odu.

Fluktuacija je skupa. Emotivno. Operativno. Finansijski. A AI tu ne pomaže onoliko koliko bismo želeli. Algoritam može da prepozna da je neko “u riziku od odlaska“, ali ne može da zameni osećaj pravednosti, poštovanja i ravnoteže. I ne može da obuči menadžera kako da tu osobu zadrži. Jedna od poruka HR tima Merkadone je – Mi ne merimo lojalnost kroz ankete. Mi je gradimo kroz odluke. I to zaista jeste tako. Ovog leta pitao sam kasirku kod koje uglavnom završim – zašto toliko dugo radiš ovde i odgovor je bio jednostavan – zato što sam srećna i zato što radim za poslodavca koji me ceni.

Da li je Mercadona „pokvarila“ 2025. godinu?

U izvesnom smislu – jeste.

Pokvarila je narativ da je jedini put ka konkurentnosti kroz smanjenje troškova rada. Pokvarila je izgovor da “nema prostora“ za veća ulaganja u ljude. Pokvarila je iluziju da su ljudi samo varijabilni trošak koji treba optimizovati. I postavila neprijatno pitanje svima ostalima – ako oni mogu, zašto mi ne možemo?

Pravo pitanje za HR u 2026. godini je: koliko ćemo ljudi uspeti da zadržimo srećnim, zdravim i angažovanim. Jer na kraju dana, nijedan algoritam ne može da zameni: iskustvo radnika koji poznaje kupca, intuiciju menadžera koji poznaje tim i osmeh zaposlenog koji se oseća cenjenim.

Tehnologija je moćan alat. Ali alat bez čoveka koji zna kako i zašto da ga koristi ostaje samo još jedna stavka u budžetu. Ako želimo da 2026. zaista bude godina uspeha, možda je vreme da investiramo u ljude bar onoliko koliko investiramo u mašine.

Sve ostalo je samo dobar PowerPoint. Srećna Vam Nova godina!

Izvor: BIZLife

Foto: Bojan Stanić