Letenje postaje luksuz: Stižu nam poskupljenja i otkazivanja zbog krize goriva?

Cene avionskog goriva porasle su za 95% otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vojne napade na Iran 28. februara. Više cene karata, dodatne takse za gorivo, kao i smanjenje kapaciteta ili ukidanje neisplativih linija postaće nova realnost, upozoravaju energetski analitičari.

Nedavna ograničenja u vazdušnom saobraćaju na nekoliko italijanskih aerodroma, zbog zabrinutosti oko nestašice goriva povezane sa sukobom na Bliskom istoku, podigla su uzbunu da bi se trend mogao proširiti i na druge aerodrome u Evropskoj uniji. Rat je doveo do praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza, ključne energetske rute kroz koju prolazi oko 20% globalnog izvoza sirove nafte, što dodatno opterećuje svetska energetska tržišta.

Zatvaranje Ormuskog moreuza ozbiljno je ograničilo snabdevanje, a avionsko gorivo jedan od najpogođenijih derivata suočava se sa sve većim nestašicama u aprilu i maju, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Dok Azija već oseća posledice rasta cena uz otkazivanje brojnih letova zbog velike zavisnosti od uvoza sa Bliskog istoka Evropa bi mogla biti sledeća.

Skandinavska avio-kompanija SAS saopštila je da će u aprilu otkazati najmanje 1.000 letova.

„Situacija je izazovna. Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza uklonilo je više od 20% uobičajenog globalnog snabdevanja avionskim gorivom koje se transportuje morem“, rekao je Džordž Šo, viši analitičar u kompaniji Kpler, za Euronews.

On je dodao da je najmanje 42% ukupnog pomorskog uvoza u EU-27 i Ujedinjeno Kraljevstvo prolazilo kroz Ormuski moreuz.

Obezbeđivanje snabdevanja i domaća prerada

Ipak, ako zemlje uspeju da obezbede snabdevanje, analitičari smatraju da će poremećaj biti manje ozbiljan u regionima sa većim kapacitetima za domaću preradu, poput Nemačke, Italije, Španije i Holandije.

Za Evropu je ključno pitanje koliko zalihe i lanci snabdevanja mogu da izdrže u kratkom i srednjem roku, s obzirom na to da kontinent već koristi vanredne rezerve nakon što je IEA 11. marta oslobodila 400 miliona barela nafte.

Poslednje pošiljke avionskog goriva koje su prošle kroz Ormuski moreuz pre njegovog zatvaranja očekuje se da stignu u evropske luke oko 10. aprila, prema podacima kompanije Argus Media. Nakon toga, ukoliko se ova ključna ruta ne otvori ili se ne obezbede adekvatni alternativni pravci, količine koje pristižu mogle bi značajno da opadnu.

Iako to ne mora nužno značiti trenutni prekid snabdevanja, analitičari upozoravaju da označava početak perioda u kojem bi dostupnost avionskog goriva mogla postati sve neizvesnija.

Reakcija aviokompanija na rast cena

Šo smatra da bi maj mogao biti „još izazovniji“, što će verovatno dovesti do viših cena karata, dodatnih taksi za gorivo i smanjenja kapaciteta — uključujući ukidanje neprofitabilnih linija.

„Ove mere, kao posledica visokih cena avionskog goriva, dovešće do smanjenja potražnje“, dodao je on.

Procena kompanije Argus Media, zasnovana na podacima Eurostata, pokazuje da bi dostupne zalihe avionskog goriva mogle pokriti oko tri meseca potrošnje u Ujedinjenom Kraljevstvu, četiri u Portugalu, pet u Mađarskoj, šest u Danskoj, sedam u Italiji i Nemačkoj, te osam u Francuskoj i Irskoj. Međutim, ove brojke nisu zvanične i ne uzimaju u obzir promene u potražnji, logističke izazove ili specifične situacije na pojedinačnim aerodromima.

„Aviokompanije koje nisu osigurale (hedžovale) troškove goriva takođe su u riziku, a videli smo da je SAS brzo smanjio broj letova kao odgovor na visoke cene u martu“, rekao je Šo. On je upozorio da ni strategije hedžovanja nisu potpuno zaštićene od cenovnih oscilacija, jer postoji velika razlika između cena sirove nafte i avionskog goriva.

Anita Mendirata, specijalna savetnica generalnog sekretara UN Turizma i stručnjak za avijaciju, izjavila je za Euronews da se avionsko gorivo ne može skladištiti u velikim količinama na aerodromima, jer sistem zavisi od kontinuiranih isporuka iz rafinerija i putem naftovoda.

„To znači da čak i kratki poremećaji mogu brzo izazvati operativne probleme, posebno na velikim čvorišnim aerodromima“, rekla je ona.

U međuvremenu, mesečni izvoz avionskog goriva iz SAD u Evropu dostigao je najviši nivo u martu, približavajući se 400.000 tona, i očekuje se da će taj trend biti nastavljen. Ipak, ta količina je i dalje znatno manja od 1,4 miliona tona koliko su EU-27 i Ujedinjeno Kraljevstvo uvezli u maju 2025, što ukazuje na spor tempo kojim američki izvoz može nadoknaditi manjak.

„Uvoz goriva se preusmerava ka SAD, koje funkcionišu kao alternativni izvor“, rekao je Šo, dodajući da će i evropske rafinerije povećati proizvodnju kako bi ublažile nestašice.

EU poziva na dijalog među državama članicama

Na pitanje o trenutnim zalihama avionskog goriva u državama EU, Evropska komisija je podsetila da o vanrednim rezervama koje obično uključuju mešavinu benzina, kerozina i avionskog goriva odlučuju same države članice, te da nema dovoljno podataka o dostupnim količinama po pojedinačnim zemljama.

„Sada smo u fazi prikupljanja potpune slike o stanju u državama članicama. Na narednom sastanku grupe za koordinaciju nafte o tome će se razgovarati“, izjavila je portparolka Komisije Ana-Kajsa Itkonen. Pre razmatranja bilo kakvih zajedničkih mera za obezbeđivanje snabdevanja avionskim gorivom, koje moraju biti koordinisane, Itkonen je naglasila da je prvi korak dijalog sa državama članicama.

„Ovo su uglavnom privatni ugovori između aviokompanija i dobavljača (…) Ključno je da razgovaramo sa državama članicama kako bismo tačno utvrdili situaciju, a dalje mere će zavisiti od dobijenih informacija“, dodala je ona.

Izvor: BIZLife/Euronews

Foto: Freepik/loseyourself