Lekcije sa terena Andrije Gerića
Sport nije samo rezultat ili fizička aktivnost, to je jedno od najmoćnijih oružja koje svaka osoba može da dobije za život: lekcija iz poštovanja, rada u timu i učenja iz grešaka. Sagovornik magazina BIZLife Andrija Gerić, bivši reprezentativac Srbije u odbojci i osvajač olimpijskog zlata u Sidneju 2000. godine, danas je mentalni trener i sportski psiholog, koji kroz sopstvenu praksu SportMental pomaže sportistima da razviju emocionalnu inteligenciju i osnaže svoje mentalne kapacitete. U opširnom razgovoru, Gerić govori o ulozi sporta u formiranju karaktera, timskom duhu, važnosti uzora, emocionalnoj pismenosti i potencijalu sporta da doprinese zdravijem društvu.
Osvrćući se na godine provedene u profesionalnom sportu, Gerić smatra da je sport jedno od najvrednijih sredstava za razvoj mladih.
„Mislim da je sport važan korak u procesu socijalizacije, stoga je važno da deca provedu određeno vreme u sportu, nije važno u kom. Kroz sport naučite kako da se ponašate, naučite kako da poštujete protivnika, naučite da reagujete na pobedu, ali i na poraz, usvojite osnovne vrednosti. I sve to na nekom bezbednom terenu, gde imate vrlo brzo priliku da uradite i drugačije, na sledećoj utakmici.”
Ovaj proces stalnog učenja i usavršavanja u bezbednom okruženju ključan je za dalji emocionalni i socijalni razvoj, ističe naš sagovornik, dodajući da sport za decu treba da bude, pre svega, prostor za druženje i fizičku aktivnost.
„Mislim da je pogrešno, pogotovo u mlađim uzrastima, da se toliko insistira na pobedama i na porazima, jer to nije poenta, nego je poenta da se deca druže, da se bave fizičkom aktivnošću, zato što je ona bitna za zdrav život, pre svega, kao i da imaju taj deo socijalizacije. Ne mogu svi da budu profesionalni sportisti, niti treba da budu, ali je važno da budu dobri ljudi i kvalitetni članovi našeg društva”, ističe Andrija Gerić.
Upravo ovakav zdravi temelj, kako kaže, može biti osnova za razvijanje osećaja odgovornosti prema zajednici. Pored individualnog razvoja, Gerić istu težinu pridaje i učenju timskog duha. Primećuje da današnje generacije sve manje razvijaju taj osećaj, što je posledica vremena provedenog ispred ekrana.
„Nažalost, u poslednje vreme, vrednosti koje se ovde propagiraju podstiču egocentrizam i razmišljanje samo o sebi. Novije generacije često razmišljaju upravo na taj način, pod uticajem ekrana i zbog manje vremena provedenog u društvu i napolju igrajući se. Oni, u stvari, o životu uče kroz ekrane”, primećuje naš proslavljeni sportista.
Gubitak direktne komunikacije i fizičke igre zamenjen je digitalnim svetom, u kom je, kako kaže, teže naučiti čime se meri istinska vrednost pojedinca u timu. Gerić posebno naglašava to da svako u timu ima svoju ulogu. Uloge su, kako kaže, veće ili manje, ali sve su bitne, te je važno da svi članovi tima poštuju druge uloge.
„Kad igraš za tim, moraš da razumeš da ono što ti radiš nekad možda nije najbolje za tebe, ali je najbolje za tim. To treba da prihvatiš”, poručuje Gerić i kao primer navodi Evropsko prvenstvo u odbojci 2011. godine: „Na Evropskom prvenstvu 2011. jedan naš igrač je ušao na servis – i mi smo pobedili. On je trenirao tri meseca da bi pet ili deset puta ušao na servis. Ali uradio je to.”
„Mislim da je izuzetno važno da sportista bude svestan da njegova uloga nije samo da bude sportista na terenu, nego da bude uzor i van terena. Sportista mora da vodi računa o svojim izjavama i o tome kako se ponaša u javnosti. Veliki broj ljudi sportiste vidi kao uzore, usvaja neke njihove vrednosti, mišljenja i stavove. Upravo zato svaki postupak i svaka reakcija moraju biti promišljeni”, poručuje naš zlatni olimpijac.
Gerić ukazuje i na to da je u takvim situacijama važna uloga trenera da sportiste usmeri, pogotovo u mlađem dobu, u nekom pubertetskom uzrastu, da im objasni da se njihovi postupci mogu odraziti umnogome na njihove kasnije karijere.
„Nažalost, ima puno primera u praksi gde se sportisti nisu ponašali sportski i uzorno, onako kako se od njih očekuje. Sa druge strane, treba imati na umu da su i sportisti isto ljudi, što se nekad zaboravlja. Ako neko super igra tenis, ubacuje loptu u koš ili izvanredno smečuje, to ne znači da je najbolji u svim drugim sferama”, objašnjava osnivač Sport Mentala.
A kada se govori o uzorima, ne sme se zaboraviti da primer dolazi i iz poštovanja prema onome s kim delimo teren, ističe naš sagovornik. Na pitanje šta smatra obaveznom „lekcijom” koju svaki sportista treba da usvoji, Gerić odgovara:
„Mislim da je najvažnije poštovanje protivnika. Moraš da poštuješ osobu preko puta sebe, jer znaš da je i ona uložila ogroman napor i ogromno vreme da dođe na neki nivo da bi igrala protiv tebe. To mora da se razume i da se poštuje.”
Prema Gerićevom mišljenju, upravo to poštovanje predstavlja most ka razvijanju šireg društvenog razumevanja. Govoreći o emocionalnoj inteligenciji, za sportistu je, kako kaže, najvažnije da bude svestan svojih osećanja.
„Bitno je da sportista prepoznaje svoje emocije i da ih bude svestan. Mi ne možemo potpuno da kontrolišemo emocije, možemo da upravljamo njima. Ako je sportista svestan da je u nekom trenutku besan, važno je da zna tehnike kako da se smiri. Takođe, ako je svestan da je suviše opušten, onda da zna kako da dovede sebe na nivo koji je potreban”, objašnjava Andrija Gerić.
Upravo ta emocionalna pismenost osnova je za empatiju, koja nama danas nedostaje, smatra Andrija Gerić i naglašava da je empatija ključna vrednost koju naše društvo treba da razvija:
„U načelu, kada govorimo o emocionalnoj inteligenciji, mislim da je empatija ključna – ona podrazumeva da razumemo tuđa osećanja i da uvažavamo različitost mišljenja. To je najvažnija stvar, jer društva koja imaju više empatije bolje funkcionišu.”
Tu se nadovezuje i tema sporta kao mogućeg medijatora između različitih društvenih grupa. Na pitanje da li sport može doprineti smanjenju podela u društvu, odgovara rezervisano, ali sa nadom:
„Iskreno, mislim da je to teško”, kaže, ali podseća na jedan pozitivan primer iz prakse: „Odbojkaški savez je pokušao u jednom momentu da navijače Partizana i Zvezde pomiri – zajedno su gledali utakmice. Mislim da sport, ipak, može da bude most, pogotovo u reprezentaciji, gde se svi ujedine, bez obzira na to da li su igrači iz Vojvodine, Partizana, Zvezde, Radničkog… Tada svi navijamo za naše.”
Na kraju razgovora za BIZLife, poruka Andrije Gerića mladima je jednostavna, ali suštinska:
„Bavite se sportom i uživajte u njemu – to je suština. Uživanje u sportskoj aktivnosti je najvažnije, jer je u tome poenta. Rezultati dolaze s vremenom, ali svaki profesionalni sportista, u osnovi, uživa u onome što radi. Ako nema uživanja, onda nema poente – onda promenite sport.”
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Privatna arhiva, Nenad Mihajlović
