„Jedan stari porodični kazan, malo vremena i puno entuzijazma bili su dovoljni da se rodi ideja o Iskri”, priseća se Nemanja Mališić. „Uz kuma Jovana i uz podršku porodice, ono što je krenulo kao zabava brzo je postalo ozbiljna vizija – kako da rakiju predstavimo savremenoj publici, bez kompromisa kada je reč o kvalitetu, stilu i vrednostima.”

„Iako je profesionalno moj fokus godinama bio na globalnom biznisu, kada smo prvi put pokrenuli kazan, shvatio sam da tu postoji nešto što vredi dalje razvijati. Rakija je deo našeg nasleđa, ali nama je bilo važno da joj damo novi život. Želeli smo piće koje će biti prepoznatljivo i onome ko je odrastao na selu i nekome ko je ceo život proveo u velikom gradu”, nadovezuje se na svog kuma Jovan Jovanović.

Inače, njihova priča počela je tokom pandemije, kada su u selu Semedraž, kraj Gornjeg Milanovca, ponovo oživeli stari bakarni kazan Nemanjine bake Radovinke.

„Dok vatra pucketa ispod kotla, a voće se pretvara u nešto novo, shvatite da u tom procesu ima mnogo simbolike”, ističe Jovan i dodaje: „Zato smo želeli da tu tradiciju pretočimo u ozbiljan posao.”

Naši sagovornici s ponosom ističu da destilerija danas radi u obnovljenoj zgradi nekadašnje Zadruge i Doma kulture.

„Nismo želeli da zidamo ispočetka kada je već postojala zgrada koja je imala priču i značila nešto za ljude”, objašnjava Nemanja. „Time smo pokazali da se kroz biznis može očuvati ono što je deo jednog kraja, ali i dati nova vrednost zajednici”, objašnjava Mališić.

Takav pristup prirodan je za obojicu – Nemanja dolazi iz sveta tehnologije i procesa, Jovan iz FMCG sektora.

„Vodimo zajedno, što je najlepši deo”, kaže Mališić i objašnjava: „Jedan je analitičan, drugi intuitivan, ali obojica imamo jednaku strast prema brendu i detaljima.” Jovan je gotovo u potpunosti saglasan: „U kazanu smo obojica, doslovno i metaforički. Nemanja je detaljan u procesima i tehnologiji, a ja više gledam širu sliku – ali stalno se mešamo, što nas čini boljim.”

Najveće zadovoljstvo, kako kažu, donose im ljudi.

„Onaj trenutak kada neko proba Iskru i kaže: ’Ja rakiju ne pijem, ali ova je stvarno dobra!’ – to je neprocenjivo”, ističe Nemanja, dok Jovan dodaje: „Na Kalemegdanu, na Street Food Festivalu Gradski, ljudi su dolazili iz znatiželje, ali ostajali zbog ukusa. Tada smo shvatili da Iskra ima potencijal da se čuje mnogo dalje od sela u kojem nastaje.”

Naši sagovornici naročito ističu to da se njihov proizvod razlikuje i po načinu na koji nastaje.

„Za nas nije bilo dovoljno samo napraviti dobru rakiju”, kaže Nemanja. „Hteli smo da pokažemo da i u ovoj industriji mogu da postoje inovacija i održivost. Zato koristimo burad u kojima je već odležavalo vino, sakupljamo kišnicu, a sve što ostane od voća vraćamo u ciklus – kao prirodno đubrivo ili gorivo.”

Digitalni svet im, takođe, nije stran. „Nismo želeli samo da prodajemo rakiju”, objašnjava Nemanja, „Želeli smo da stvorimo zajednicu. Zato smo uveli platformu ’Moja Iskra’ i program lojalnosti. Ljudi vraćaju prazne boce, dobijaju bodove, učestvuju u anketama o novim ukusima. Na taj način gradimo odnos koji traje duže od jedne kupovine.”

Iako dolaze iz različitih poslovnih okruženja, konkurenciju vide kao podsticaj.

„Ako želimo da rakija bude prepoznata kao piće koje može da stane uz viski ili džin, svi moramo da podignemo standarde – a to je dobra stvar”, naglašava Jovan, a Nemanja se nadovezuje: „Danas, kada gradite brend, nije dovoljno imati dobru rakiju – morate imati priču, odnose i iskustvo koje traje i mimo prve kupovine.”

A kada je o konkretnim proizvodima reč, Jovan, ipak, ima svog favorita:

„Iskra od dunje ima sve što volim – voćnost, eleganciju, snagu. Topla je, ali i sofisticirana, baš kao što želimo da nas predstavlja. Kada je ponudim ljudima, vidim da u njoj prepoznaju i deo sebe – dovoljno je pitka za one koji nisu navikli na rakiju, a dovoljno kompleksna za one koji traže ozbiljno piće.”

Dvojica kumova i poslovnih partnera u potpunosti su saglasni s tim da u destileriji pronalaze i lični mir.

„Dan mi je najlepši kada provodim vreme tamo, okružen mirisima voća i zvucima rada”, priznaje Nemanja. „To je za mene poseban vid fokusa, jer se isključite iz svakodnevnog poslovnog pritiska i uđete u potpuno drugačiji svet”, objašnjava Mališić.

Kada govore o budućnosti, njihovi planovi su jasni.

„Za deset godina voleo bih da pričamo o Iskri u kontekstu inovacija, ne samo u rakiji već i u načinu kako se domaći brend može voleti i van Srbije”, kaže Mališić i dodaje: „Želimo da pokažemo da Srbija može da ponudi proizvod koji je premijum, savremen i koji može da stane rame uz rame sa svetskim imenima. Ali nikada ne želimo da izgubimo ono porodično i prijateljsko što nas pokreće.”

„Na kraju dana, sve se svodi na ljude. Na porodicu, prijatelje, na one koji dođu da probaju našu rakiju i ostanu deo naše priče. Kada se sve to spoji – tradicija, inovacija i zajedništvo – onda znate da ste na pravom putu”, poručuje na kraju razgovora Jovan Jovanović.

Zapravo, možda je i najbolji opis njihovog puta sadržan upravo u formulaciji koja nas vraća na suštinu, odnosno u nazivu redovne rubrike magazina BIZLife „Šta radim kad ne radim”. Kada nisu u kancelarijama i svojim korporativnim poslovima, Nemanja i Jovan pronalaze smisao i mir u destileriji. I baš tu, u tom spoju hobija i biznisa, prijateljstva i tradicije, krije se tajna Iskre. ■