Kontrast izdavaštvo vam predstavlja biblioteku filozofskih teorija

Predstavljamo vam novu biblioteku „Teorija”, koju je Kontrast izdavaštvo pokrenulo objavljivanjem čak šest naslova iz oblasti klasične i savremene filozofske i teorijske literature. Sa ambicijom da postane najveća baza teorijske literature na srpskom jeziku, ova edicija će kombinovati klasična filozofska dela, moderne i savremene teorije.

Platon – „Gozba, o ljubavi”

U domu mladog pesnika Agatona okuplja se atinska intelektualna elita povodom proslave njegove pobede na dramskom takmičenju. Nakon bogatog obroka, gosti počinju da se nadmeću u pohvalnim besedama posvećenim bogu ljubavi Erotu. Svaki učesnik ističe različite dimenzije fenomena transformišući je od plemenitog nagona ka vrlini i nebeskog sklada do slave lepote i mladosti, razlikujući zemaljsku i nebesku ljubav i prisećajući se antičkog mita o postanku čoveka.

Platonov dijalog „Gozba” svojom živošću, oštrinom i snažnim dramskim nabojem zaslužuje posebno mesto u opusu ovog velikog filozofa.

Platon – „Gorgija, o sofistima”

Platon nas vodi kroz uzbudljivu filozofsku raspravu u kojoj Sokrat suočava čuvenog retora Gorgiju i njegove sledbenike sa fundamentalnim pitanjima o prirodi moći, pravde i ljudske vrline. Kroz živu diskusiju, Sokrat razotkriva razliku između istinske veštine i pukog laskanja, između dobrog i prijatnog, između prividne i stvarne moći. Da li je gore činiti nepravdu ili je trpeti? Može li moćan vladar biti nemoćan? I zašto je filozofija više od igre rečima?

„Gorgija” nije samo dijalog o retorici – to je potraga za temeljima pravednog života i vrline – kako u duši tako i u telu. Kroz ovaj dijalog Platon vodi čitaoca ka dramatičnom završetku, u kojem Sokrat mitom o zagrobnom životu pokazuje zašto je vrlina važna i sa ove i sa one strane postojanja.

Platon – „Menon, o vrlini”

Jedan od najranijih Platonovih dijaloga „Menon” prati razgovor između Sokrata i mladog aristokrate Menona o prirodi vrline. Kroz raspravu o tome da li se vrlina može naučiti, dijalog se razvija u dublje istraživanje osnovnih pitanja: šta je uopšte vrlina, kako definišemo apstraktne pojmove i kako stičemo znanje? Kada Menon istakne paradoks o nemogućnosti traženja nečega što ne poznajemo, Sokrat uvodi teoriju o znanju kao o prisećanju duše na istine koje već poznaje.

Tekst se bavi ključnim filozofskim temama, poput prirode definicije, odnosa između znanja i vrline, kao i razlike između ispravnog mišljenja i pravog znanja. Iako se dijalog završava u tipičnoj sokratovskoj aporiji – priznanju neznanja – on postavlja temelje za razumevanje epistemologije i etike koji su oblikovali zapadnu filozofsku misao.

Marko Aurelije – „Samom sebi”

Zapisujući svoje intimne misli tokom vojnih pohoda na severnoj granici carstva, rimski car i filozof Marko Aurelije ostavio je jedno od najdubljih dela stoičke filozofije – knjigu koja nije bila namenjena objavljivanju, već je služila kao lični podsetnik za to kako živeti u skladu sa vrlinom. Kroz dvanaest knjiga, Aurelije razvija stoičke ideje o razumnoj uređenosti univerzuma, o važnosti objektivnog sagledavanja stvarnosti i neophodnosti prihvatanja onoga što ne može da se promeni.

„Samom sebi” predstavlja jedinstveno svedočanstvo o tome kako najmoćniji čovek svog doba pokušava da ostane veran svojim filozofskim principima i pored životnih oluja. Njegove meditacije, istovremeno duboke i pristupačne, intimne i univerzalne, vekovima inspirišu čitaoce da preispitaju svoje vrednosti i pronađu put ka istinskoj sreći kroz vrlinu, razum i služenje drugima.

Tomas S. Kun – „Struktura naučnih revolucija”

Razvojni proces opisan u ovom eseju bio je proces evolucije od primitivnih početaka – proces čije uzastopne faze karakteriše sve detaljnije i profinjenije razumevanje prirode. Ali ništa što je rečeno ili će biti rečeno ne čini ga procesom evolucije ka nečemu. Neizbežno je da će ta praznina uznemiriti mnoge čitaoce. Svi smo navikli da vidimo nauku kao jedini poduhvat koji se konstantno približava nekom cilju koji je priroda unapred postavila. Ali mora li takav cilj da postoji?

Kako nauka zaista napreduje? Da li se velika naučna otkrića nadovezuju jedno na drugo ili pokreću dramatične preokrete koji dovode u pitanje sva prethodna znanja? U delu „Struktura naučnih revolucija” Tomas Kun dovodi u pitanje tradicionalno shvatanje naučnog razvoja i nudi novo viđenje. Kroz analizu istorije nauke, Kun otkriva iznenađujuću istinu o tome da napredak u nauci podrazumeva velike transformacije koje potpuno menjaju način na koji se sagledava stvarnost. Na taj način ova knjiga pokazuje da naučne revolucije nisu samo pitanje novih otkrića, već predstavljaju promene u načinu na koji naučnici vide i tumače svet oko sebe.

Žan-Luj Sijani – „Doktor Sokrat”

Žan-Luj Sijani, francuski filozof i novinar, zastaje spram krize savremenog doba – sred sveprisutnih i preplavljujućih osećanja tuge i straha, nadiruće anksioznosti i poljuljanog razuma – i pokušava da razbistri misao i pronađe koordinate sa kojih se iznova može funkcionisati u vrtlogu osećanja modernog čoveka. Polazne tačke Sijani pronalazi u antičkoj Atini, tačnije – u Sokratu.

Iako je kriza u atinskom društvu četvrtog veka pre nove ere umnogome različita od kriza savremenog sveta, osnovne ljudske potrebe, kao i patnje, ostaju iste – upravo u tome Sijani poseže za Sokratom, koji svojim metodama, induktivno, provocira pojedince na vraćanje suštini, odnosno – na brigu o sebi.

Nakon prvih šest objavljenih radova, u planu su i: Hajdeger, Habermas, Bloh, Seneka, Adorno, Valter Benjamin i drugi. Pratite nas! 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Kontrast izdavaštvo