• Kako je nastala ideja o „Konceptu boljeg života” i šta on podrazumeva?

„Koncept boljeg života” nastao je iz želje da se vratimo sebi, prirodi i vrednostima koje su naši preci živeli. Suština je u tome da sami sebi stvorimo dom – kuću od prirodnih materijala, baš kao što su nekada ljudi gradili sopstvenim rukama, u skladu sa okruženjem. Da uz kuću imamo i baštu u kojoj uzgajamo zdravu hranu i da što više vremena provodimo sa porodicom i decom.

Ipak, ovaj koncept nije samo lični, već i društveni. On podrazumeva i brigu o zajednici – o prirodi, o otpadu i smeću, o odgovornom odnosu prema zemlji na kojoj živimo.

Kada sam projektovao prvu kuću po ovom konceptu, cilj mi je bio da ona bude od prirodnog građevinskog materijala – tako sam otkrio konoplju i izgradio prvu kuću od konoplje na našim prostorima. Pored toga, želeo sam da kuća ima i staklenik povezan direktno sa kuhinjom, tako da domaćin ili gost može da ubere sveže ono što je sam posadio – da ga samo jedna vrata dele od izvora hrane.

Projekat uključuje i sistem za sakupljanje kišnice, kojom se zaliva bašta, dok se u centralnom delu kuće nalazi kamin ili ognjište – mesto okupljanja i topline. Sve je to upakovano u moderan dizajn, kome danas svi težimo, ali sa velikim naglaskom na prirodne materijale i zdravlje svih ukućana.

• Kada ste počeli da razvijate ovaj koncept i šta vas je motivisalo na to? Kako je sve počelo?

Sve je počelo pre nekoliko godina, u trenutku dok sam živeo na Karibima, daleko od kuće. Tada sam se zapitao: zašto mi ne živimo bolje? zašto težimo tome da radimo negde daleko? zašto se borimo da kupimo stan, u kome smo, zapravo, zarobljeni? zašto decu vodimo u obdaništa smeštena u zgradama, gde su ponovo zatvorena između četiri zida i, eventualno, imaju mali park za igru? zašto kupujemo hranu za koju ne znamo kako je uzgajana i čime je prskana? zašto živimo u stanovima napravljenim od materijala koje ne poznajemo, radeći ceo život samo da bismo ih otplatili – a bez prostora da sami nešto stvorimo i budemo održivi?

Tada sam shvatio da koncept boljeg života ne podrazumeva samo proizvodnju hrane za sebe, već i mogućnost da višak delimo sa drugima i da od toga živimo. Dok sam maštao o takvom životu, beležio sam i crtao svoje ideje. Nakon nekoliko godina, prva prilika da ih pretočimo u stvarnost došla je kroz kuću koju smo napravili u podnožju Homoljskih planina – kao pilot-projekat i živ primer te vizije.

• Vaše kuće od konoplje su pravi inovativni projekat. Koje su prednosti gradnje od konoplje u odnosu na tradicionalne materijale?

Najveća razlika je u tome što zidovi od konoplje „dišu”. Ljudi često nisu svesni koliko je to važno. Kod standardne gradnje koriste se slojevi izolacije, većinom od veštačkih materijala, a i kada nisu – opet ne dozvoljavaju zidu da „diše”. Rezultat toga je vlaga, kondenzacija i buđ u prostoru, što direktno utiče na zdravlje ukućana.

Zid od konoplje funkcioniše potpuno drugačije. On prirodno reguliše vlažnost – upija višak vlage iz prostora i vraća je kada je vazduh suv. Pored toga, pruža odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, što znači manje potrošnje energije i veću udobnost u domu.

Još jedan ogroman benefit je ekološki. Jedna kuća od konoplje može se sagraditi od prinosa sa samo jednog hektara posađene biljke. Tokom svoje vegetacije, konoplja oplemenjuje tlo, proizvodi više kiseonika i apsorbuje više ugljen-dioksida nego šuma iste površine u istom periodu. Dakle, gradnjom kuće od konoplje ne samo da čuvamo zdravlje ukućana već i doprinosimo zdravlju planete.

• Koliko je proces gradnje ovakvih kuća dostupan običnim ljudima – da li je skup i zahtevan ili praktičan za širu upotrebu?

Moj cilj je upravo da ljudima pokažem da gradnja kuće od konoplje nije nedostižna niti rezervisana samo za bogate ili velike projekte. Radim na tome da ovaj način gradnje približim svima – kroz edukaciju, radionice i konkretne primere želim da podstaknem ljude da shvate da oni sami mogu da izgrade svoj dom od prirodnih materijala.

Uporedo razvijam i proizvodnju i distribuciju materijala, kako bi bili dostupni ovde, kod nas, po cenama koje su realne i konkurentne u poređenju sa tradicionalnim materijalima.

Sav rad i trud koji ulažem ide ka tome da konopljina kuća postane pristupačna u svakom smislu – finansijski, logistički i praktično. Siguran sam u to da će u bliskoj budućnosti sve više ljudi videti da ovo nije samo inovacija, već zdrava i održiva alternativa, koja može biti i jeftinija kada se gleda kroz duži period života u takvom domu.

• Razvijate i poseban koncept odgoja dece u skladu sa prirodom. Recite nam nešto više o tome.

Danas mnoga deca idu u obdaništa koja su smeštena u stanovima, bez dvorišta i bez kontakta sa prirodom. Nekada je bilo nezamislivo da obdanište nema dvorište – a sada je to postalo uobičajeno. Moja zamisao i želja jeste da vrtići i škole budu u prirodi, na obroncima gradova, okruženi voćnjacima i zelenilom. Deca bi u takvom okruženju imala priliku da sade svoju baštu, da uče kako da sami pripreme hranu, da svakodnevno budu u kontaktu sa biljkama i drvećem. Kroz to iskustvo učili bi ne samo o hrani i prirodi već i o odgovornosti – kako da poštuju ono što im zemlja daje.

Verujem da deca koja odrastaju na ovaj način postaju ljudi koji znaju da cene svoju zemlju i da je čuvaju. A to je, možda, i najvažniji deo „Koncepta boljeg života” – da nove generacije stasavaju u zdrave, slobodne ljude i povezane sa prirodom.

• Koja je vaša vizija „boljeg života” u narednih 20 godina? Kako zamišljate zajednicu u kojoj živimo?

Moja vizija je da u narednih 20 godina oslobodimo „Božiju biljku” – konoplju – i da je koristimo u punom kapacitetu. Ona može da pokrene gotovo sve grane privrede i da nam omogući proizvodnju preko 20.000 različitih proizvoda. Kada konoplja bude potpuno slobodna, ona će postati osnova za edukaciju dece i roditelja – da sami grade svoje domove, da svako ima svoj krov nad glavom i mogućnost da proizvodi svoju hranu.

Zamišljam zajednicu u kojoj se udružujemo oko proizvodnje, planiranja i distribucije proizvoda, gde je hrana organska, bez hemikalija koje danas izazivaju bolesti i neplodnost stanovništva. Želim da gradimo obdaništa od konoplje, u prirodi, gde će deca učiti da poštuju zemlju i njene plodove.

Verujem da se budućnost nalazi u povratku selu i stvaranju planskih naselja – ekoloških i održivih – gde ljudi žive u zdravijem okruženju, bliže prirodi i jedni drugima. Najvažnije od svega je da se kao zajednica ujedinimo i složimo. Bez toga, budućnosti zaista neće biti.