KOLIKO JE SRBIJA (NE)SREĆNA? Ovo su najsrećnije zemlje
Najsrećnija zemlja na svetu u 2016. godini je Danska, zbacivši Švajcarsku sa trona, prema najnovijem izveštaju koji, takođe, pokazuje da su ljudi srećniji u zemljama sa manjim jazom između bogatih i siromašnih.
Dansku i Švajcarsku tesno prate Island, Norveška i Finska pa lako možemo da zaključimo da je sreća više prisutna u skandinavskim zemljama. Izveštaj „Sreća u svetu 2016“ objavljen je u Rimu od strane mreže „Održivi razvojni ciljevi“, a urađen je za potrebe Ujedinjenih nacija.
Otkako se poslednje četiri godine pravi izveštaj, Danska je tri puta osvajala titulu najsrećnije zemlje na svetu, a samo prošle godine srećniji su bili Švajcarci.
Najmanje zadovoljni svojim životima su stanovnici Burundija na osnovu istraživanja u 156 zemlaja sveta, a ništa srećniji nisu ni Beninci, Avganistanci, Togljani i Sirijci.
Što se velesila tiče, najbolje rangirana je Kanada (7. mesto), a najlošije Kina (83). Sjedinjene Američke Države se nalaze na 13. mestu iza Holandije, Novog Zelanda, Australije, Švedske, Izraela i Austrije. Nemačka je na 16. poziciji, Velika Britanija na 23, dok se Rusija nalazi na 56. mestu.
Zemlje u kojima vladaju ekonomska kriza i politička previranja, uključujući Grčku, Italiju i Španiju, zabeležile su osetan pad, dok je Ukrajina zbog nasilja i rata poprilično nazadovala.
Sreća je bolja mera ljudskog blagostanja od merenja obrazovanja, zdravstva, prihoda, ili delovanja vlada, navode autori izveštaja.
Merenje sreće i postizanje blagostanja trebalo bi da bude na dnevnom redu svake nacije kada postavljaju održive razvojne ciljeve – rekao je Džefri Sač, koautor izveštaja i direktor insituta na Univerzitetu Kolumbija.
Postoji najmanje sedam ključnih merila sreće: Ljudi koji žive u srećnijim zemljama imaju duži životni vek, više socijalne pomoći, više slobode u životnim izborima, manji nivo korupcije, velikodušniji su i imaju veći BDP po glavi stanovnika.
Ljudsko blagostanje trebalo bi negovati kroz holistički pristup koji kombinuje ekonomske, socijalne i ekološke ciljeve umesto da se fokusiramo na uski pristup koji meri isključivo ekonomski rast. Moramo promovisati države koje nisu samo prosperitetne već i ekološki održive, dodao je Sač.
Novac nije merilo sreće, ali…
I Island i Irska su prošli kroz bankarske krize koje su dramatično naštetile njihovim ekonomijama, ali nisu bitno uticale na njihov nivo sreće, navodi izveštaj. U obe zemlje zabeležen je visok stepen socijalne podrške, dovoljan da Island ove godine završi na visokom trećem, a Irska na 19. mestu.
Strogo fokusiranje na finansijsko blagostanje može da zamagli širu sliku, napominje Džon Halivel, profesor sa kanadskog Univerziteta Britanska Kolumbija.
U Norveškoj je sasvim uobičajena stvar da ljudi jedni drugima pomažu u krečenju kuće iako svi imaju dovoljno novca da plate majstorima da to urade, rekao je Halivel.
Nalaze načine da stalno pomažu jedni drugima i to pretvaraju u društvene događaje. Ako bismo pre nešto platili nego učinili nešto jedni za druge, nešto smo usput izgubili, dodaje on.
Ispostavilo se da su ljudi srećniji u zemljama u kojima je manji jaz između bogatih i siromašnih. Ipak, nejednakost sreće na globalnom nivou značajno je porasla od 2012.
Jedna država može imati veoma bogate i veoma siromašne ljude koji nemaju dovoljno novca da izgrade dobar život. S druge strane, ljudi mogu imati novca, ali nemati podršku prijatelja ili društva, ili žive u korumpiranoj zemlji.
Srbija se ponovo našla pri sredini liste na 86. mestu, a negativne rezultate dobila je zbog niskog BDP po glavi stanovnika i distopije, dok je dobro ocenjena u velikodušnosti.
Takođe se merio životni vek gde se nalazimo u nekom opštem evropskom proseku, socijalna pomoć (gde se nismo proslavili), kao i sloboda da samostalno donosimo životne odluke gde smo dosta dobro ocenjeni.
Izvor: Blic
