Koje tehnike torture prilikom ispitivanja koristi CIA i koliko su one delotvorne?
U decembru 2014. godine obaveštajna komisija Senata SAD je objavila izveštaj o zatvaranju i ispitivanju osumnjičenih terorista Centralne obaveštajne agencije (CIA) . Reč je o iznenađujućem zaključku da su ’pojačane tehnike ispitivanja’ daleko manje efikasne nego što se mislilo.
Pod nadzorom medicinskog osoblja zatočenici se lišavaju sna po nedelju dana, bivaju zatvoreni u kutijama u obliku kovčega po nekoliko dana, potapaju se u vodu više puta dnevno, pa čak bivaju podvrgnuti medicinski nepotrebnom ’hranjenju rektuma’ ili ’rektalnoj hidrataciji’, a sve u cilju da se postigne potpuna kontrola nad zatvorenikom.
Iszveštaj pokazuje da su službenici CIA zastrašivali zatvorenike kako bi dobili informacije. U ta zastrašivanja spadaju i pretnje da će naškoditi njihovim podoricama, prvenstveno da će naškoditi deci osumnjičenog, da će zlostavljati njegovu majku ili joj prerezati grkljan. Takođe se objašnjava da se zatvorenik navodio na to da zaključi da nikada neće napustiti prostorije CIA živ.
Ipak, kako stručnjaci navode, mučenje koje se koristi kao alatka za ispitivanje može imati ozbiljne, dugotrajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje.
Kako je u izveštaju objavio Senat, a preneo Psychology today, zatvorenik Abd al-Rahim al-Nashiri je u početku bio skladan, kooperativan i istinit po nekim istraživanjima koje je sprovela CIA. Ipak, nakon godina intenzivnih ispitivanja dijagnostikovana mu je anksioznost i veliki depresivni poremećaj. Kasnije je opisivan kao težak i nekooperativan pritvorenik umešan u ponovljena krivična dela kao što je pokušaj napada na pripadnike CIA i napori da se oštete predmeti u ćeliji.
On je optuživao osoblje da mu truje hranu i žalio se na telesne bolove i insomniju. U izveštaju se temeljno istražuju dugoročne psihičke posledice. Takođe, i zaposleni u CIA su doživeli psihološki stres. Mnogi su i prebačeni na druge sektore dok metode mučenja ne prestanu da se koriste u ispitivanju.
Slična studija iz 1986. je intervjuisala nacističke lekare koji su učestvovali u eksperimentima i masovnim ubistvima. Zaključeno je da su mnogi godinama kasnije zaključili psihičke posledice u obliku štete kao što je anksioznost, traumatska sećanja, oštećenja sluha i kognicije i socijalnog funkcionisanja…
Veruje se da oni koji sada prisustvuju tehnikama mučenja mogu imati iste posledice. Amerikanci su podeljeni po pitanju mučenja. Dva dana nakon izveštaja Senata anketa od 1.000 ispitanika je zaključila da 51 posto smatra da su metode torture delotvorne i veruje u njih.
Članovi izveštaja takođe navode da su mnogi podvrgnuti torturi skloni plasiranju lažnih informacija samo kako bi udovoljili mučiteljima i zaustavili bol. Na pomolu je i nacrt zakona o reformi ispitivačke prakse u SAD. On bi se bazirao na građenju prisnosti i empatije nasuprot oslanjanju na psihički i fizički pritisak.
[preporucene_vesti ids=“239088, 103778″]
Izvor: BIZLife
Foto: printscreen
Piše: D.G.
