Koja vrsta će postati dominantna, ako nestanemo sa planete?
U post-apokaliptičnoj budućnosti, šta bi se moglo desiti ako bi ljudi nestali sa zemlje? Naposletku, vrlo je verovatno da će ljudska rasa nestati nakon što se Sunce pretvori u crvenog džina i izbriše sve živo sa zemlje.
Pretpostavljajući da, nakon što mi nestanemo, neće nestati i život sa zemlje istorija nam ukazuje na činjenicu da mi treba da očekujemo neke veoma velike promene kada ljudi nisu više najdominantnija vrsta na planeti.
Ako nam neko da šansu da zavirimo u budućnost, u vreme kada mi na Zemlji više nismo oko 50 miliona godina, šta bismo našli? Koja grupa životinja bi preuzela ulogu najdominantnije vrste? Da li bismo imali planetu majmuna, kao što je zamišljeno u popularnoj naučno-fantastičnoj franšizi? Ili bi najdominantnija vrsta na zemlji bii delfini, pacovi, svinje, mravi ili bubašvaba?
Ovo pitanje je inspirisalo mnoge naučnike i pisce, i mnogi su dali svoje mišljenje. Ali pre nego što počnemo da nagađamo, moramo da pažljivo objasnimo šta mislimo pod dominantnom rasom.
Za početak, držimo se životinjskog carstva
Naučnici bi možda rekli da je naše doba, doba biljaka. Ali većina ljudi ne zamišlja Odri II iz „Male prodavnice užasa“ kada zamišlja budućnost (čak i izmišljene biljke budučnosti imaju karakteristike nalik životinjskim– predatorsko ponašanje i sposobnost pokretanja).
Tako da je bolje da naš razgovor o budućnosti zadržimo na razgovoru o životinjama. Ovo je pre iz praktičnih, nego iz filozofskih razloga: po određenom stanadrdu svet je sada i u prošlosti bio dominantno naseljen bakterijama.
Po nekim statistikama četiri od pet životinja je valjkasti crv tako da je iz svih ovih primera jasno da niti rasprostranjenost, niti obilje i raznolikost predstavljaju primarni rekvizit za nošenje titule „dominantne“ vrste. A mi i dalje zamišljamo da su to neka velika čudovišta…
Postoji jedan stepen ljudskog narcisizma koji ne možemo da sakrijemo u tome na koji način ljudi doživljavaju dominantnu vrstu. „Planeta majmuna“ zamišlja da će naši najbliži rođaci, primati, razviti govor i ovladati tehnologijom, ako im damo vremena i prostora da to učine.
Ali nije verovatno da će primatske vrste naslediti našu titulu dominantne vrste jer će oni, najverovatnije, nestati pre nas. Mi smo već jediini živi homnidi (grupa primata koja obuhvata čoveka i velike čovekolike majmune) čiji status preživljavanja nije ugrožen, ili nije značajno ugrožen a pretnja po naš život bi bila pretnja i za život drugih primata. Zapravo, svaki događaj koji bi vodio do izumiranja ljudske rase bi bio najopasniji za vrste koje dele naše osnovne fizičke zahteve.
Čak i ako ljud podlegnu globalnoj pandemiji koja utiče na relativno mali broj drugih sisara, primari su upravo ona vrsta koja je najpodložnija prenošenju i oboljevanju od bolesti koja bi nas zbrisala sa lica zemlje.
Da li će druga, udaljenija vrsta razviti inteligenciju i društvo nalik na ljudskom? I to je malo verovatno. Sve vrste koje se mogu uzeti u razmatranje kao dominantne u bilo kojoj tačci istorije života na planeti Zemlji, nisu bile ni blizu stvaranja onoga što su stvorili ljudi. To znači da naše osobine nisu ključne za uspostavljanje dominacije nad drugim vrstama.
Dakle, kako možemmo na siguran način da razgovaramo o dominantnim vrstama 50 miliona godina nakon nestajanja čovečanstva? Odgovor je ujedno i nezadovoljavajuć i uzbuđujuć odjednom: dok možemo sa sigurnošću da kažemo da to nisu primati, mi ne možemo sa sigurnošću reći ko će biti dominatniji.
Izvor: Iflscience.com
Foto: Printscreen
