Ko u Evropi živi bolje nego pre deset godina – i gde je Srbija na toj mapi?

Realni prihodi domaćinstava u Evropskoj uniji porasli su u proseku za oko sedam odsto u odnosu na period pre pandemije, ali iza tog podatka kriju se velike razlike među evropskim zemljama.

Dok su pojedine države Centralne i Istočne Evrope zabeležile snažan rast, razvijenije ekonomije severa i zapada uglavnom su stagnirale.

Centralna Evropa u vrhu

Prema analizi Euronews Businessa, realni prihodi po stanovniku u EU ukupno su porasli za oko 17 odsto u periodu od 2014. do 2024. godine. Pandemija je 2020. godine privremeno zaustavila taj trend, ali se rast postepeno nastavio, pa su prihodi između 2019. i 2024. porasli za oko sedam procenata.

Foto: Freepik/pvproductions

Najbrži rast u postpandemijskom periodu zabeležile su zemlje istočne i centralne Evrope. Hrvatska je u pet godina povećala realne prihode domaćinstava za čak 26 odsto, dok slede Malta, Mađarska, Rumunija i Poljska. Zajednički imenitelj većine ovih zemalja jeste činjenica da nisu deo evrozone ili su joj se priključile kasnije, što je dodatno uticalo na dinamiku rasta.

S druge strane, nordijske zemlje beleže najslabije rezultate. Švedska, Finska i Danska nalaze se na samom dnu liste po rastu realnih prihoda nakon pandemije, delom zbog većeg skoka nezaposlenosti tokom COVID krize. Sličnu stagnaciju beleže i najveće ekonomije EU — Nemačka, Italija, Francuska i Španija — koje su ispod ili tek oko evropskog proseka.

Gde je Srbija?

Kada se posmatraju apsolutni nivoi prihoda, a ne samo stopa rasta, slika je znatno drugačija. Prema podacima Eurostata izraženim u standardu kupovne moći (PPS), Luksemburg ima najviši prihod po stanovniku u Evropi, dok se zemlje istočne Evrope i Balkana i dalje nalaze na začelju.

Zaposleni u Srbiji u proseku zarađuju 111.987 dinara

Srbija se nalazi na nivou od 13.311 PPS, što je znatno ispod proseka razvijenih zemalja EU, ali iznad pojedinih država regiona. Većina zemalja srednje Evrope, poput Mađarske, Rumunije i Slovačke, kreće se u rasponu od 20.000 do 25.000 PPS, dok Bugarska ostaje na dnu liste.

Podaci takođe pokazuju da visoke stope rasta ne znače nužno i visok životni standard. Iako su zemlje istočne Evrope ostvarile snažan napredak u poslednjoj deceniji, razlika u realnim prihodima u odnosu na zapad i sever kontinenta i dalje je velika.

Šira slika promena

Promene u realnim prihodima ukazuju na dublje strukturne razlike u Evropi. Dok se deo kontinenta i dalje sustiže sa razvijenijim ekonomijama, evrozona u celini beleži sporiji rast nego EU u proseku. To potvrđuje i podatak da su zemlje van evra u poslednjih deset godina uglavnom imale dinamičniji rast prihoda.

Za Srbiju i region, ovi brojevi znače jedno: prostor za rast i dalje postoji, ali izazov ostaje kako taj rast pretvoriti u održivo povećanje životnog standarda.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik