Dr Sara Kuburić je egzistencijalna psihoterapeutkinja, konsultantkinja, bivša kolumnistkinja za „USA Today” i autorka knjige „It’s On Me”. Ona je osnivačica i glavna urednica STET-a, potpuno nove srpske izdavačke kuće. Dr Sara Kuburić poznata je i po svom Instagram nalogu @millennial.therapist, gde ima čak 1,7 miliona pratilaca.

Strastveno pomaže ljudima da traže promenu i žive autentične, slobodne i smislene živote. Njeno interesovanje za psihologiju proističe iz njenog ličnog iskustva življenja tokom ratova, prolaska kroz složene odnose i stalnog učenja šta znači biti čovek.

Imajući u vidu da u letnjem dvobroju magazina BIZLife tradicionalno predstavljamo listu „30 ispod 30”, na kojoj su nam gotovo svi sagovornici milenijalci, dr Sara Kuburić nam, zahvaljujući svojoj specifičnoj ekspertizi, na zanimljiv način približava upravo tu generaciju mladih ljudi, kojoj i sama pripada.

• Ko su milenijalci i šta bi trebalo da znamo o njima?

Milenijalci, rođeni između 1981. i 1996. godine, predstavljaju generaciju koja je hrabro redefinisala društvene norme. Za razliku od prethodnih generacija, oni su odbacili tradicionalne strukture, kao što su rad od 9 do 17 č., konvencionalni brak i vlasništvo nad kućom, birajući umesto toga stil života vođen strašću, putovanjima i inovacijama. Ovo je generacija koja je pionir digitalne ere, ali, ironično, ima poteškoća da se snađe u svetu koji je sama revolucionirala. U Sjedinjenim Državama milenijalce su oblikovali ključni događaji – teroristički napadi 11. septembra, velika recesija, uspon interneta i pandemija kovid 19. Na Balkanu su iskustva milenijalaca dodatno obeležena ratovima u Hrvatskoj i BiH, kao i NATO bombardovanjem 1999. godine, što njihovom identitetu nadograđuje dodatne slojeve otpornosti i složenosti.

Sara Kuburić (Foto: Pavle Kuburić)

• Da li se milenijalci iz bivših jugoslovenskih zemalja razlikuju od svojih vršnjaka na Zapadu?

Iako postoje univerzalne osobine koje povezuju milenijalce – poput njihove potrage za autentičnošću i autonomijom – oni iz bivših jugoslovenskih zemalja poseduju posebnu otpornost oblikovanu njihovim jedinstvenim istorijskim kontekstom. Ovi milenijalci, preživeli traumatske događaje, pokazuju otpornost, koja često dolazi sa političkim previranjima i međugeneracijskom traumom. Kao posledica toga, oni su u stalnom stanju borbe ili bega, fokusirajući se na preživljavanje, što nije uvek slučaj u drugim delovima sveta.

Milenijalci iz 80-ih imaju tendenciju da budu tradicionalniji i pod uticajem prethodnih generacija, ceneći doslednost i stabilnost. Nasuprot tome, oni iz 90-ih, pod uticajem brzih društveno-političkih promena, verovatnije izazivaju tradicionalne norme i prihvataju nove paradigme. Takođe, verovatno pokušavaju da uče od generacije Z kako bi ostali relevantni.

• Gde mi, starije generacije, grešimo kada komentarišemo milenijalce i mlađe generacije? Koje su očigledne prednosti koje oni imaju u odnosu na nas?

Jedna uobičajena greška koju pripadnici starije generacije čine jeste pretpostavka da mogu da se snađu u sadašnjem društvenom okruženju sa svojim, ponekad zastarelim, iskustvima. Često će praviti netačna poređenja između onoga što su oni morali da navigiraju i onoga sa čime se milenijalci sada suočavaju. To često čini njihove savete neodgovarajućim i nevažnim. Milenijalci mogu delovati rasejano, nestalno ili razmaženo, ali aktivno nastoje da se prilagode i inoviraju usred brzih promena (što nije lak zadatak).

Njihova ključna prednost leži u stvaranju većih mogućnosti; mogu da zarade značajne prihode putem platformi kao što je Tiktok i ohrabreni su da preuzmu veće rizike i slede nekonvencionalne karijere. Oni su hrabriji i spremniji da uspeju u potrazi za onim što žele.

• Šta milenijalci još uvek mogu da nauče od starijih generacija? Šta im nedostaje?

Milenijalci, svakako, mogu imati koristi od strpljenja i dugoročnog radnog etosa, koje pokazuju starije generacije. Postoji tendencija da se milenijalci poistovećuju sa generacijom Z, što dovodi do pogrešnih predstava o radnim navikama milenijalaca. Većina milenijalaca je zaista vredna, ali kultura trenutnog zadovoljstva, koju podstiču društvene mreže, izobličila je njihovu percepciju uspeha. Učenje važnosti odgovornosti i vrednosti kontinuiranog truda može pomoći milenijalcima da izgrade uravnoteženiji i realniji pristup svojim ciljevima.

Milenijalci (Freepik)

• Šta karakteriše tipičnog predstavnika generacije Z?

Generaciju Z karakteriše duboka egzistencijalna kriza i potraga za identitetom. Oni su neustrašivi, strastveni i hrabri, ali ponekad im nedostaje samosvest, otpornost i dubina znanja viđena u prethodnim generacijama. Ova kombinacija osobina izaziva zabrinutost za budućnost. Njihova instinktivna prilagodljivost je i snaga i ranjivost. Da budemo fer, važno je razumeti da su njihove „slabosti” u velikoj meri rezultat promena koje su milenijalci stvorili, u kombinaciji sa našim nedostatkom sposobnosti da stvorimo strukturu i vođenje.

• Mlađi milenijalci i predstavnici generacije Z često ističu slobodu kao svoju glavnu aspiraciju. Gde je ta sloboda ispravan cilj, a gde je zamka?

Sloboda je divan cilj, ali većina ljudi ne shvata da sloboda uvek dolazi sa odgovornošću. Većina mlađih milenijalaca i pripadnika generacije Z želi jedno bez drugog.

Bez osećaja svrhe i odgovornosti – sloboda može dovesti do osećaja besciljnosti, nezadovoljstva i haosa. Trebalo bi da ispunjenje, a ne samo sloboda, bude krajnja aspiracija, po mom mišljenju. Ključno je pronaći smisao i pravac u slobodi koju steknete, osiguravajući da vodi ka životu sa svrhom i autentičnošću.

• Generacijski gledano, još dugo ćemo čekati da milenijalci i generacija Z preuzmu potpunu kontrolu nad budućnošću naše planete. Međutim, ako uzmemo u obzir njihovu odlučnost i samosvest, čini se da će se to, ipak, dogoditi mnogo pre. Kako vidite tu budućnost?

Milenijalci već počinju da preuzimaju liderske uloge, vodeći velike kompanije i utičući na ključne događaje. Njihov uspon na političku moć je neminovan i verovatno će izazvati i transformisati postojeće strukture. Međutim, važno je napomenuti da čak i među milenijalcima postoje oni koji se bore za proširenje trenutnih normi i oni koji se bore za povratak tradicionalnijim strukturama.

Mladi u Srbiji (Pixabay)

• Da su bebi-bumeri, kao generacija koja je izgradila moderni svet i ekonomiju, imali odlučnost i samosvest milenijalaca, kako bi danas izgledalo naše društvo?

Teško je zamisliti šta je moglo biti. Da su bebi-bumeri posedovali samosvest i odlučnost karakterističnu za milenijalce, lako je spekulisati da bi porodična dinamika, razgovori o mentalnom zdravlju i očekivanja u vezi sa radom izgledali drugačije. Pružili bi robusniji i relevantniji smer, služeći kao negujuća roditeljska generacija. Umesto toga, često su krivljeni za savremene probleme i posmatrani su sa pomešanim poštovanjem od strane mlađih generacija.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.