Ko bi trpeo ako bi Srbija povećala carine na američku robu?
Nakon što su Sjedinjene Američke Države povećale carine koje pogađaju i Srbiju, otvorilo se pitanje – šta bi se desilo kada bi Srbija uzvratila kontramerama? Da li bi američke kompanije to uopšte osetile, ili je naše tržište za njih – statistička greška?
Prema poslednjim dostupnim podacima, ukupna vrednost američkog izvoza u Srbiju kreće se između 600 i 700 miliona dolara godišnje. Na listi najzastupljenijih proizvoda nalaze se farmaceutski i medicinski artikli, industrijske mašine i delovi za vazduhoplovstvo, hemikalije poput PVC plastike, kao i u manjoj meri – duvan, alkohol i optički instrumenti.
Koga bi pogodile kontramere?
Farmaceutski divovi poput Pfizer-a, Johnson & Johnson-a i Merck-a izvoze lekove i medicinsku opremu u Srbiju. Ipak, s obzirom na njihovo globalno prisustvo, tržište Srbije čini daleko manje od 1% ukupne prodaje. Uvođenje viših carina bi ih možda istisnulo sa tendera u javnom sektoru, ali bez ozbiljnih posledica po njihovo poslovanje.
Slično je i sa kompanijama poput Caterpillar-a, John Deere-a i General Electrica, koje prodaju tešku mehanizaciju i industrijsku opremu. Eventualno poskupljenje njihove opreme bi pre sve pogodilo domaće kupce koji bi se verovatno okrenuli evropskim ili azijskim alternativama.
Hemijski sektor, predvođen gigantima poput Dow Chemical-a i Occidental-a (OxyChem), prisutan je u Srbiji kroz izvoz vinil-hloridnog polimera, odnosno sirovina za plastične cevi i folije. Iako je reč o važnoj sirovini za deo naše industrije, i ovde je uticaj kontramera po američku stranu – simboličan.
Ni američki viski, orašasti plodovi i sirovi duvan ne bi doneli velike glavobolje američkim izvoznicima ako bi Srbija odlučila da ih dodatno optereti. Brendovi poput Jack Daniel’s-a mogli bi pretrpeti mali pad prodaje, ali daleko od ozbiljnog udarca.
Apsolutno zanemarljivi?
Gledano sa američke strane, Srbija je 100. trgovinski partner po važnosti, sa udelom manjim od 0,2% u ukupnom izvozu SAD. Drugim rečima, potencijalni gubitak srpskog tržišta za većinu američkih kompanija ne bi bio ništa više od fusnote u kvartalnom izveštaju.
Međutim, efekti kontramera svakako ne bi bili jednostrani. Ukoliko bi određeni proizvodi iz SAD poskupeli, posledice bi se pre osetile u Srbiji – kroz skuplju medicinsku opremu, duže nabavke alternativnih sirovina, ili čak odustajanje od pojedinih javnih nabavki.
Politička poruka, ne ekonomska
Zato se eventualne srpske kontramere, ukoliko ih bude, mogu tumačiti više kao politički signal nezadovoljstva nego kao mera koja bi zaista poremetila tokove američkog izvoza. U suštini, američke kompanije bi ih jedva primetile – dok bi srpski potrošači i privreda morali da se prilagođavaju novoj realnosti.
Ako je cilj da se pošalje poruka – može. Ali ako je cilj da se „uzvrati udarac“ i napravi razlika u globalnoj trgovinskoj slici, biće teško. Jer, kao što pokazuju brojevi, za američke izvoznike – Srbija je daleko od liste prioriteta.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Getty Images/Freepik
