Kako veštačka inteligencija zaista utiče na tržište rada?
Mnogi zaposleni strahuju da će veštačka inteligencija ugroziti njihova radna mesta, strah koji dodatno podgrevaju upozorenja vodećih ljudi iz AI industrije i pojedini izveštaji američkih institucija. Međutim, nova istraživanja pokazuju da je stvarnost, barem za sada, drugačija.
Analiza kompanije Vanguard otkriva da poslovi koji su najviše izloženi automatizaciji uz pomoć veštačke inteligencije danas rastu brže nego pre pandemije, čak i brže od svih ostalih zanimanja. To ne znači da su strahovi potpuno neosnovani, ali ukazuje da AI još nije izazvao masovne gubitke radnih mesta.
Foto: Freepik
„Na opštem nivou ne vidimo dokaze da zanimanja izložena AI-u beleže pad zaposlenosti“, rekao je Adam Šikling, viši ekonomista u Vanguardu.
Istraživanje je obuhvatilo oko 140 zanimanja za koja se smatra da su najranjivija, među kojima su administrativni službenici, daktilografi, HR asistenti, pravni pomoćnici i data naučnici. Reč je o poslovima u kojima veliki deo radnog vremena čine zadaci koje bi AI potencijalno mogao da automatizuje.
Ipak, ti poslovi zasad ne nestaju, pre svega zato što tehnologija još nije dovoljno razvijena da ih u potpunosti zameni.
Poslovi i plate – rast umesto pada
Vanguard je utvrdio da je zaposlenost u zanimanjima sa visokom izloženošću AI-u porasla za 1,7 odsto u periodu od sredine 2023. do sredine 2025. godine. Pre pandemije taj rast je iznosio oko jedan odsto. U isto vreme, rast zaposlenosti u drugim zanimanjima se usporio.
Sličan trend primećen je i kod zarada. Realne plate (usklađene sa inflacijom) u poslovima izloženim AI-u porasle su sa simboličnih 0,1 odsto pre pandemije na 3,8 odsto u postkovid periodu. Kod ostalih zanimanja rast plata je znatno skromniji.
Da AI već ozbiljno narušava tržište rada, to bi se pre svega videlo kroz pad plata, navodi Vanguard.
Alarmantna upozorenja, ali bez masovnih posledica
Ovi podaci stoje u suprotnosti sa dramatičnim upozorenjima pojedinih lidera iz AI industrije. Direktor kompanije Anthropic, Dario Amodei, nedavno je upozorio da bi AI mogao da eliminiše i do polovine početnih „belih kragni“ poslova i podigne nezaposlenost na 20 odsto.
Istovremeno, pojedini izveštaji američkih Federalnih rezervi navode da su neke firme već smanjile zapošljavanje ili ukinule početne pozicije jer su AI alati povećali produktivnost postojećih radnika.
Ipak, prema Vanguardu, ne postoji dokaz da je AI zasad naneo široku štetu tržištu rada – posebno ne mladima.
Mladi radnici još nisu izgurani
Ako bi veštačka inteligencija najviše pogađala mlade i početnike, to bi se videlo u podacima o zapošljavanju. Međutim, u internim podacima Vanguarda, koji obuhvataju oko pet miliona učesnika u penzionim planovima, ne vidi se pad učešća radnika od 21 do 25 godina.
Neki tehnološki lideri čak upozoravaju da bi izbacivanje početnih radnih mesta bila greška. Predsednik Cisca, Džitu Patel, poručio je da je „najgluplja stvar koju kompanija može da uradi na duge staze – da prestane da zapošljava mlade ljude zbog AI-a“.
Jedno je sigurno, veštačka inteligencija menja način rada i povećava pritisak na pojedine pozicije, ali barem za sada ne briše radna mesta u meri u kojoj se često najavljuje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik, Unsplash
