Piše: Predrag Petrović, Direktor maloprodaja DP LUX Group

Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma – The Future of Jobs Report 2025 – analizira odgovore više od 1000 vodećih globalnih kompanija na to pitanje. Reč je o mapiranju budućnosti rada kroz prizmu poslodavaca koji zapošljavaju više od 14 miliona ljudi u 55 ekonomija i 22 industrijska sektora.

Transformacija tržišta rada do 2030. godine temelji se na pet snažnih i međusobno povezanih sila koje kreiraju buduće radikalne promene:

1. Tehnološki napredak i veštačka inteligencija

   Automatizacija, mašinsko učenje, AI asistenti i digitalne platforme preoblikuju svakodnevne poslove. Rutinske zadatke preuzimaju algoritmi, dok ljudi sve više prelaze u uloge koje zahtevaju kreativnost, kompleksno rešavanje problema i etičku procenu.

2. Geoekonomska fragmentacija

   Globalna nestabilnost, ratovi, trgovinske tenzije i fragmentacija lanaca snabdevanja utiču na to gde i kako se rad organizuje. Rad na daljinu, decentralizovane radne jedinice i prelazak ka digitalnoj ekonomiji postaju standard.

3. Ekonomska neizvesnost

   Inflacija, krize troškova života, klimatske nepogode, pandemijske pretnje, kao i društveno-politički potresi, unose volatilnost i zahtevaju od kompanija i zaposlenih da budu spremni na stalna prilagođavanja.

4. Demografski izazovi

   Starenje radne snage u razvijenim zemljama i rast mlade populacije u zemljama u razvoju postavljaju nove izazove za inkluzivno zapošljavanje, međugeneracijsku saradnju i fleksibilne modele angažovanja.

5. Zelena tranzicija i održivost

Pritisci na ekološku odgovornost transformišu industrije – od proizvodnje do finansija. Novi poslovi nastaju u oblasti obnovljivih izvora energije, ESG standarda, održivog dizajna i cirkularne ekonomije. Očekuje se da će globalno tržište rada dobiti neto 78 miliona novih radnih mesta do 2030. godine. Ipak, više od 40 odsto zaposlenih će morati da se prekvalifikuje ili nadogradi postojeće veštine kako bi ostalo konkurentno.

Ilustracija: The World Economic Forum

U porastu su zanimanja kao što su:

• stručnjaci za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje;
• analitičari za big data i sajber bezbednost;
• inženjeri za zelene tehnologije;
• stručnjaci za digitalni marketing i e-trgovinu;
• specijalisti za edukaciju na daljinu i e-obuke.

U padu su zanimanja koja uključuju:

• rutinske administrativne poslove;
• tradicionalne proizvodne pozicije;
• niskokvalifikovane uslužne poslove koji se lako mogu automatizovati.

Iako tehnologija menja alate i okruženje, ljudski kapaciteti ostaju u fokusu. Poslodavci širom sveta izdvojili su sledeće veštine kao najvažnije do 2030:

Ilustracija: The World Economic Forum

1. analitičko razmišljanje i rešavanje problema;
2. kreativnost i inovativnost;
3. otpornost, fleksibilnost i sposobnost za promene;
4. digitalna pismenost i rad sa AI alatima;
5. samostalnost i proaktivnost;
6. liderstvo i upravljanje timovima;
7. emocionalna inteligencija i empatija;
8. ekološka svest i razumevanje održivosti;
9. učenje kroz ceo život;
10. kritičko mišljenje i etičko rasuđivanje.

Jedan od najsnažnijih zaključaka izveštaja jeste da formalno obrazovanje više nije dovoljno. Vrednuju se sposobnosti za brzo učenje, prilagođavanje novim tehnologijama i spremnost na promenu profesionalnog pravca. Najuspešnije kompanije ulažu u programe internog usavršavanja, saradnju sa ed-tech platformama i razvoj learning-first kulture. Zaposleni koji prepoznaju važnost ličnog razvoja i digitalnog upskillinga biće nosioci stabilnosti u doba nepredvidivosti.

Zelena tranzicija ne znači samo zamenu fosilnih goriva obnovljivim gorivima – ona uvodi i novu filozofiju poslovanja. ESG principi postaju osnova korporativne strategije, a kompanije traže profile koji mogu upravljati promenama ka klimatski odgovornom poslovanju. Zanimanja vezana za energetsku efikasnost, cirkularnu ekonomiju, zeleni dizajn i carbon accounting beleže ubrzan rast. Održiva poslovna praksa sve više utiče i na reputaciju brenda, lojalnost potrošača i konkurentnost na tržištu kapitala.

Ilustracija: The World Economic Forum

EXPO 2025 u Osaki, sa temom „Povezivanje umova, stvaranje budućnosti”, predstavlja globalnu platformu za istraživanje i promociju inovacija koje se direktno odnose na ključne veštine potrebne do 2030. godine, kako je prikazano u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (Future of Jobs Report 2025).

Jedan od glavnih fokusa EXPO-a jeste unapređenje digitalne povezanosti, što se poklapa sa predviđanjima iz izveštaja da će širenje digitalnog pristupa biti najtransformativniji trend do 2030. godine. Očekuje se da će 60 odsto poslodavaca smatrati digitalnu povezanost ključnom za transformaciju svojih poslovanja.

Takođe, EXPO 2025 u Osaki stavlja akcenat na zelenu tranziciju, što je u skladu sa izveštajem koji predviđa rast potražnje za poslovima u oblasti obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine. Očekuje se da će inženjeri za obnovljive izvore energije i specijalisti za električna vozila biti među 15 najbrže rastućih poslova.

Demografske promene, kao što su starenje populacije u razvijenim zemljama i rast radno sposobnog stanovništva u zemljama u razvoju, takođe su tema EXPO-a. Izveštaj predviđa povećanje potražnje za veštinama u oblasti upravljanja talentima, obrazovanja i socijalne zaštite.

Geopolitičke napetosti i ekonomske neizvesnosti, koje su, takođe, deo EXPO-a, utiču na transformaciju poslovnih modela. Izveštaj ukazuje na to da će 34 odsto organizacija doživeti transformaciju poslovnog modela zbog ovih faktora. Kroz ove teme, EXPO 2025 u Osaki ne samo da prikazuje inovacije već i aktivno doprinosi oblikovanju budućih veština koje će biti ključne za uspeh u globalnom tržištu rada do 2030. godine.

Iako su mnogi aspekti izveštaja optimistični, uz naglasak na emocionalnoj inteligenciji, inkluzivnosti i održivosti – nameće se i važna dilema: da li ovi trendovi zaista doprinose humanizaciji rada i društva, ili nas vode u još veću nesigurnost, stres i otuđenje?

Ilustracija: The World Economic Forum

Pozitivni aspekti:

• povećana pažnja ka mentalnom zdravlju i dobrobiti zaposlenih;
• veća fleksibilnost u radu (hibridni modeli, rad na daljinu);
• fokus na razvoju ljudskih potencijala, a ne samo na profitu;
• etika i društvena odgovornost kao deo liderstva.

Sistemski izazovi:

• stalna potreba za „dokazivanjem” i učenjem može izazvati anksioznost;
• nesigurnost zbog automatizacije i gubitka tradicionalnih radnih mesta;
• rastući jaz između onih koji imaju pristup znanju i onih koji zaostaju;
• digitalna zavisnost i gubitak ličnih interakcija.

Budućnost rada na sa ovim trendovima postaje svojevrstan test zrelosti društva. Promene koje dolaze nisu samo tehničke ili tržišne – one su duboko socijalne i filozofske. U narednim godinama biće ključno ne samo prilagoditi se već i kritički promišljati smer razvoja. Da bi tržište rada do 2030. zaista bilo održivo, mora biti i ljudsko – oslonjeno na empatiju, svrhu i ravnotežu između produktivnosti i blagostanja.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.