Kako su priče o bogovima zamenjene verom u podatke
Kada je, pre deset godina, Juval Noa Harari objavio knjigu „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice”, svet je bio u drugačijem modelu iščekivanja. Tehnološki napredak, veštačka inteligencija i globalna umreženost obećavali su svetlu budućnost, ali su pretnje koje su se nazirale na horizontu još uvek delovale daleko, gotovo apstraktno. Hararijeva knjiga, nastala kao logičan nastavak planetarno popularnog „Sapijensa”, ponudila je ne samo analizu onoga što nas je oblikovalo kao vrstu već i odvažnu, gotovo proročansku skicu puteva kojima bi čovečanstvo moglo krenuti.
Piše: Predrag Petrović, Direktor maloprodaja DP LUX Group
Danas, kada se suočavamo sa društvom koje sve više prepušta odlučivanje algoritmima, kada se privatnost doživljava kao zastareo koncept, a čovekova uloga u ekonomiji i društvu postaje sve marginalnija, „Homo deus” više ne deluje kao promišljena spekulacija – već kao precizno predviđanje stvarnosti koja nas je već zatekla.
„U potrazi za besmrtnošću, srećom i božanskom moći, Homo sapiens se pretvara u Homo deusa” (Harari). Ova rečenica postavlja temelj Hararijevog narativa: novo doba neće karakterisati borba za opstanak, već težnja ka nadljudskim moćima – produženju života, unapređenju tela i uma, pa čak i kreiranju novih oblika svesti.
Snaga Hararijevog dela leži u njegovoj sposobnosti da naizgled nespojive fenomene – biotehnologiju, veštačku inteligenciju, liberalizam, religiju, evoluciju, kapitalizam i filozofiju – poveže u celovitu sliku budućnosti. Njegov stil, istovremeno pristupačan i provokativan, omogućava čitaocu da shvati kompleksne procese koji definišu našu civilizaciju, a zatim ga nenametljivo uvodi u razmatranje fundamentalnih pitanja: šta je sledeći cilj čovečanstva sada, kada smo, barem na površinskom nivou, ovladali glađu, ratom i bolestima? Šta znači biti čovek u svetu u kojem tehnologija preuzima tradicionalne ljudske funkcije? I najvažnije: da li će čovek uspeti da ostane relevantan u budućnosti koju je sam stvorio?
Predrag Petrović, Direktor maloprodaja DP LUX Group – Foto: Nebojša Babić
Harari nas podseća da su kroz istoriju ljudi oblikovali svet kroz priče – mitove, religije, ideologije – koje su omogućavale masovnu saradnju i zajedničke ciljeve. Danas, u postmodernom dobu, koje karakteriše gubitak univerzalnih narativa, čovečanstvo se suočava sa novom vrstom priče: pričom o podacima. Ako je nekada Bog bio središte kosmosa, a potom čovek, sada je na tom mestu podatak. U sveobuhvatnoj analizi budućnosti, Harari vidi tri ključne sile koje će odrediti sutrašnjicu: biotehnološka revolucija, razvoj veštačke inteligencije i uspon dataizma – nove ideologije koja uzdiže podatke kao vrhovnu vrednost i osnovu svih odluka.
Dok je prvi deo „Homo deusa” posvećen razmatranju prošlih dostignuća Homo sapiensa i puteva koji su ga doveli do mesta na kojem se sada nalazi, ostatak knjige sistematski analizira moguće ishode. Harari ne nudi utopijske vizije sveta bez bolesti i smrti; naprotiv, on uporno upozorava da će najveći izazovi budućnosti biti duboko etičke prirode. Dok pojedinci i korporacije stiču mogućnost da inženjeringom tela, uma i emocija kreiraju „nadljude”, stari principi jednakosti i univerzalnih prava mogu postati suvišni. U svetu u kojem će bogati moći da kupuju superiorne gene, bolju memoriju i veću otpornost na bolesti, stvoriće se razlike koje će biti biološki, a ne samo društveno-ekonomski uslovljene. Homo sapiens kakvog znamo mogao bi nestati, ne kroz apokalipsu, već kroz tiho nadomeštanje novim vrstama „post-ljudi”.
Kroz sve ove scenarije provlači se nit koja knjizi daje temeljnu strukturu: ideja da će budućnost pripadati onima koji najbolje upravljaju informacijama. U tradicionalnim društvima, moć je pripadala onima koji su posedovali zemlju. U industrijskom dobu, moć su imali oni koji su kontrolisali fabrike. U informatičkom dobu, moć pripada onima koji poseduju podatke. Ali sa usponom dataizma, stvar se pomera još korak dalje: podaci ne samo da postaju vrednost sami po sebi već se i procesuiranje podataka pretvara u novi oblik smisla. Jedan od poslednjih primera za to dolazi od Marka Zakerberga i kompanije META, koja sve snažnije ide ka budućnosti oglašavanja u znaku potpunog oslanjanja na veštačku inteligenciju – od kreiranja do isporuke oglasa. Njena nova vizija oglašavanja podrazumeva automatizovane kampanje koje, uz minimalan ljudski doprinos, generišu poruke, vizuale i izbor ciljnih grupa u realnom vremenu, oslanjajući se isključivo na ogromne količine podataka i algoritamsku procenu ponašanja korisnika. Ovaj pristup savršeno ilustruje savremeni dataizam – verovanje da su podaci i algoritmi superiorni u donošenju odluka, čak i u kreativnim procesima, koje smo do juče smatrali isključivo ljudskim domenom.
„Čovek je stvorio mašine koje ga mogu nadmašiti, ali još nije naučio kako da nadmaši samoga sebe”
‒ Erih From, „Imati ili biti?”
Dok svet uranja u novu eru dataizma, Hararijev „Homo deus” otkriva zastrašujuću istinu: naši pokušaji da kroz podatke ovladamo svetom mogu nas koštati sopstvene suštine. U sistemu u kojem algoritmi znaju više o nama nego što mi znamo sami o sebi, pitanje opstanka više nije tehnološko – već duboko ljudsko. Harari upozorava da dataizam nije samo sledeći korak naučne revolucije, već potencijalni kraj čovečanstva kakvo poznajemo. U svetu u kojem su podaci svetinja, a svest tek nusproizvod biološke obrade informacija, ljudsko biće rizikuje da postane – suvišno. U tom smislu, najveća pretnja o kojoj Harari piše ne dolazi iz tradicionalnih izvora straha. Ona ne nosi lice tiranije ili rata, već blistavu masku efikasnosti i znanja. „U dataističkoj viziji budućnosti, inteligencija se odvaja od svesti, a podaci postaju krajnji autoritet” (Harari). U takvom svetu, gde algoritmi poznaju naše želje pre nego što ih sami osvestimo, Harari postavlja pitanje: hoće li ljudi zadržati bilo kakvu unutrašnju vrednost ili će postati tek biološki relikt u evolutivnom lancu sve pametnijih sistema?
Harari ne insistira na neposrednoj katastrofi. Njegovo upozorenje je suptilnije, ali upravo zbog toga snažnije: čovečanstvo bi moglo izgubiti svoju centralnu ulogu bez velikih ratova, bez vidljivih revolucija, tiho i neosetno, jednostavno prepustivši sve važne odluke algoritmima – koji prate naše zdravlje, biraju naše partnere, predviđaju naše karijere i usmeravaju naše misli. Dataizam ne zahteva veru u tradicionalnom smislu te reči; on zahteva samo efikasnost. Ako algoritam donosi bolje odluke od pojedinca, zašto bi pojedinac i dalje odlučivao?
Dakle, „Homo deus” nije samo knjiga o budućnosti – to je knjiga o sadašnjosti. Mnogi procesi koje je Harari predvideo već su duboko ukorenjeni u našim životima: preporučeni sadržaji na platformama, zdravstvene aplikacije koje predviđaju potencijalne bolesti, veštačka inteligencija koja oblikuje naš informativni svet, personalizovane reklame koje poznaju naše želje pre nego što ih postanemo svesni. Harari uspeva da nas suoči sa neprijatnom istinom: budućnost o kojoj govori više nije nešto što nas čeka iza ugla – to je budućnost u kojoj već živimo.
Ono što knjigu izdvaja iz mora sličnih futurističkih analiza jeste Hararijeva sposobnost da spoji istorijsko razumevanje čovekove prirode sa lucidnim uvidima u tehnološke i filozofske promene koje predstoje. Njegov pristup je racionalan, ali ne i ciničan; informisan, ali ne i dogmatičan. „Homo deus” nas ne zastrašuje apokaliptičnim scenarijima, već nas poziva na razmišljanje kakvu budućnost želimo. Da li ćemo pasivno prihvatiti novi poredak sveta u kojem su podaci vrhovni sudija, ili ćemo pronaći način da sačuvamo ono što nas čini ljudima – sposobnost da biramo, da grešimo, da se opiremo savršenim algoritamskim obrascima?
Čitanje „Homo deusa” danas znači suočiti se s činjenicom da pitanja koja Harari postavlja više nisu pitanja sutrašnjice, već urgentne dileme današnjice. Da li ćemo i dalje biti pripovedači svojih sudbina ili ćemo postati tek prolazne epizode u velikoj priči podataka? Da li ćemo uspeti da u svetu definisanom efikasnošću i predvidivošću pronađemo prostor za slobodu, nesavršenost i smisao? To su pitanja na koja će budućnost, hteli mi to ili ne hteli, morati da odgovori – a možda su upravo odgovori koje pronađemo ono što će odlučiti da li ćemo ostati ljudi u svetu bogova podataka.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Artfotodima / Freepik; Vitor Paladini / Unsplash
