Kako su evropska ostrva postala žrtve sopstvenog uspeha – i ko još uspeva da preživi?
Masovni turizam ponovo pravi velike probleme za najposećenija mesta Evrope – a najviše ispaštaju upravo ostrva. Ograničena kopnom, ranjivom infrastrukturom i prirodnim resursima, mnoga ostrva postaju pretrpana turistima, dok se lokalno stanovništvo bori s rastom cena stanova, zagušenjem saobraćaja i sve manjim kvalitetom života.
Protesti stanovnika Baleara i Kanarskih ostrva poslednjih godina jasno govore: „Dosta je!“
Malta – najgušće turističko ostrvo Evrope
Malta, iako manja od Beograda, beleži neverovatnih 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru, više nego bilo koje drugo ostrvo u Evropi. Plava laguna na ostrvu Komino privlači i do 12.000 turista dnevno, zbog čega je uvedeno ograničenje od 4.000 posetilaca i obavezna rezervacija.
Ipak, vlasti najavljuju još veći broj turista, čak 4,5 miliona godišnje do 2034. godine.
Kanarska ostrva na ivici eksplozije
Na Kanarima, gde turizam čini 35% BDP-a, situacija je slična. Lanzarote, Tenerife, Gran Kanarija – svi su pod pritiskom, dok čak i „mirnija“ Fuerteventura ulazi u top 15 najzagušenijih ostrva. Uprkos benefitima, lokalci izlaze na ulice. Traže ograničenje broja posetilaca, strožu kontrolu iznajmljivanja i zaštitu kanarske kulture.
Baleari – kada žurka postane problem
Ibica i Formentera više nisu samo simbol luksuza i noćnog života, već i pretrpanosti. Samo prošle godine primile su 3,7 miliona turista, dok lokalno stanovništvo broji 170.000 duša. Cene stanova divljaju, plaže su zakrčene, a saobraćaj haotičan.
Vlada je u aprilu 2025. usvojila „Mere za obuzdavanje turizma“ – uključujući zabranu novih turističkih apartmana u stambenim zgradama.
Ali nije sve tako crno, ostrva poput Svalbarda, Ålanda i Gotlanda pokazuju da održivi turizam nije nemoguća misija. U Svalbardu, u arktičkom krugu, broj turista je minimalan, a priroda zaštićena: više od dve trećine ostrva je pod zaštitom, dok se kruzeri s velikim emisijama sve više izbacuju iz upotrebe.
Sa druge strane, iako peto po veličini ostrvo u Grčkoj, Hios je izbegao prekomerni turizam. Zahvaljujući ekonomiji zasnovanoj na retkom mastiksu, lokalci nisu prinuđeni da se prodaju turistima. Umesto hotela – kamene kuće, umesto masovnog marketinga – autentična iskustva.
Lov na povoljan odmor: Ovo su najjeftiniji gradovi Evrope za 2025.
El Hierro – tihi heroj Kanarskih ostrva
Na zapadu arhipelaga, El Hierro je potpuno drugačiji svet. Bez direktnih letova, s tek 1.000 kreveta za goste i bez velikih hotela, ostrvo s razlogom nosi titulu najodrživijeg na Kanarima. U fokusu su ekologija, poljoprivreda i plan da do 2050. postanu ostrvo sa nultom emisijom CO₂.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
