Kako se odnositi prema dozvoljenom minusu od 1. januara
Piše: Srđan Mrđa, ekonomista
Dozvoljeni minus koji su klijenti sa redovnim primanjim mogli da dobiju od svoje banke do sada se nije tretirao kao kredit, ali zbog novih podzakonskih akata koja su stupila na snagu od 1.januara,i minus će se tretirati kao kredit ili kreditna kartica čime će biti smanjena kreditna sposobnost klijenta u određenom iznosu.
Dozvoljeni minus jeste „dobar sluga ali zao gospodar“ i ukoliko ga koristite kako treba, to jest tek ponekad za nešto što morate da platite odmah ali otplatite narednog meseca, može biti vrlo zgodna stvar. Sa druge strane, ukoliko vas povuče te se prvog meseca opustite i potrošite ceo iznos minusa, od narednog meseca plata će vam pokrivati samo minus. Matematički gledano, i dalje ćete moći da koristite svoj iznos plate ali nećete biti u plusu a za sve to banka će vam obračunavati kamatu koja je veća od kamate na kredite i iznosi i preko 30% na godišnjem nivou.
Prema novim propisima, ukoliko vam je dozvoljeni minus na primer 60.000 dinara, a ugovor o istom ste potpisali na 12 meseci, mecečno zaduženje će vam se računati i na mesečnom nivou, tj 5.000 dinara plus kamata. Upravo za taj iznos mesečni limit zaduženja biće vam manji. Pojedine banke, kako bi privukle klijente, odobravaju minus i u iznosu od dve pa čak i tri plate, što dodatno opterećuje u kreditnom birou bez obzira koristi li se dozvoljeni minus ili ne.
Cilj novih propisa je da se sva mesečna zaduženja koje klijent ima uredno evidentiraju kako bi banke imale detaljnu sliku o kredtinoj sposobnosti klijenta kako ne bi bile u situaciji da ne mogu da naplate kredit.
Banke su se manje više pridržavale da mesečno opterećenje, tj suma svih mesečnih rata ne bude veća od 60% visine plate ali se ostavljala mogućnost da se prekorači taj limit ukoliko klijent ima redovna primanja i pre svega visoka primanja. Na primer, ukoliko klijent ima platu 30.000 dinara, 60% je 18.000 dinara pa se u tom slučaju banke ne odlučuju da prekorače taj limit tj odobre novi kredit. Sa druge strane ukoliko klijent ima visoka primanje npr. preko 150.000 dinara, i nakon odbitaka od 60%, na računu ostaju raspoloživa stedstva od oko 60.000 pa banke hoće da progledaju kroz prste i odobre još neki zajam. Cilj banaka uostalom i jeste da da što više kredita, vodeći računa o naplati istog.
Ukoliko spadate u prvu kategoriju, ili zarađujete nešto malo više, probajte da ne upadnete u zamku dozvoljenog minusa, jer će vas upravo to ograničiti u mogućnosti da uzmete neki kredit kada vam bude baš potreban. Ukoliko imate veća primanja, uvek možete uzeti dozvoljeni minus jer vas neće mnogo optrećivati tj svojom zaradom moćićete lako da ga otplatite.
Sve više građana se odlučuje da ne uzima minus u iznosu svoje plate nego manje, recimo 10-20.000 dinara što im može poslužiti da „premoste“ do kraja meseca kada im zafali novca. Ukoliko se odlučite da ipak uzmete dozvoljeni minus, uvek možete sami izračunati koliko vam to mesečno smanjuje raspoloživa sredstva pa budite spremni da uzmete manji kredit od onoga što vam je potrebno. S obzirom da banke sada odobravaju minus po tekućem računu i na dve godine, ukupan iznos podelite sa 24 i dobićete „mesečnu ratu“ iako ga ne otplaćujete svakog meseca već tek kad istekne.
Kamate na kredite su daleko manje nego kamate na kreditne kartice i dozvoljeni minus, pa i ako vam zafali, bolje uzmite kredit pa ga otplatite u nekom momentu. Ulazak u dozvoljeni minus je začaran krug. Samo u prvom mesecu možete potrošiti svoje dve ili tri plate, a narednih meseci ćete biti rob mesečne kamate koja može biti i nekoliko hiljada dinara.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
