Kako predsednički izbori u SAD utiču na svetsku ekonomiju?
Kako se predsednički izbori u SAD približavaju, finansijska tržišta s pažnjom prate dešavanja zbog neizvesnosti i suprotstavljenih pogleda kandidata na budućnost američke ekonomije. Ovaj period političke nesigurnosti odvija se uz rastuće tenzije s Kinom i krizu na Bliskom istoku, što je dovelo do rekordne cene zlata, koje investitori tradicionalno koriste kao zaštitu od rizika. Često se postavlja pitanje kako će izbori uticati na berzu i ekonomiju, ne samo u SAD već i globalno, posebno u zemljama poput Australije koje su usko ekonomski povezane sa Amerikom.
Dok izbori nesumnjivo utiču na tržišta, američki ekonomski rast zavisi od mnogih faktora, a istorija nudi zanimljiv uvid u to kako su se tržišta ponašala pod različitim predsednicima. Generalno, demokrate se vide kao stranka koja podržava aktivnije trošenje države i redistributivne politike, dok republikanci naginju ka manjoj državi i nižim porezima, Kako prenosi portal Business standard, istraživanje koje su sproveli Luboš Pastor i Pietro Veronezi s Univerziteta u Čikagu, pokazuju da je između 1927. i 2015. godine ekonomija SAD ostvarila bolje rezultate pod demokratskim predsednicima nego pod republikanskim.
Na primer, prosečan rast BDP-a bio je 4,86% za vreme demokratskih predsednika, dok je pod republikanskim iznosio 1,7%. Takođe, “premija rizika na akcije” – dodatni prinos iznad “stope bez rizika” poput kamatnih stopa – bila je u proseku 10,9% viša pod demokratama. To sugeriše da američka ekonomija i tržišta beleže rast pod demokratskim vođstvom, što bi moglo biti povezano sa trenutnim ekonomskim uslovima prilikom izbora demokratskih predsednika; birači često preferiraju redistributivne politike demokrata u periodima ekonomske slabosti. Ovaj obrazac potvrđuju poslednje tri tranzicije sa republikanskih na demokratske predsednike: Bil Klinton je izabran posle recesije 1990-91, Barak Obama na vrhuncu globalne finansijske krize, a Džo Bajden tokom pandemije.
Iako se može činiti da bi pobeda demokrata u novembru mogla dodatno da ojača tržište, to nije sasvim izvesno. Njihova pobeda sada bi predstavljala nastavak prethodne politike, a ne promenu vlasti, što verovatno ne bi dovelo do značajnih promena koje preferiraju birači skloni manjem riziku. Uz to, američka ekonomija je trenutno u fazi stabilnog rasta i povećanja zaposlenosti. U septembru je otvoreno 254.000 novih radnih mesta, što je najveći rast zaposlenosti u poslednjih šest meseci, a zabeležen je i rast BDP-a od 3% u drugom kvartalu 2024, što je iznad prosečnog rasta od ispod 2% u poslednjih deset godina.
Pastor i Veronezi su, takođe, istraživali dugoročnu korelaciju između američkih i australijskih tržišta, pokazujući da su prinosi na australijske akcije viši kada su demokrate na vlasti u SAD. Slični trendovi u prinosima zabeleženi su i u Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj i Nemačkoj. Ova povezanost ukazuje na to da američki izbori utiču na globalne cikluse rizika, budući da su američke akcije često u vlasništvu međunarodnih investitora, dok su ekonomije zemalja poput Australije, Kanade i Evrope visoko povezane sa SAD-om kroz trgovinske i finansijske veze.
Iako kriza ili neočekivani rezultat izbora može privremeno uticati na tržišta, istorijski podaci pokazuju da se berza uglavnom oporavlja, bez obzira na to koja stranka preuzme vlast. Uticaj izbora na tržišta u velikoj meri zavisi od trenutne ekonomske situacije i globalnog odnosa prema riziku, a ne samo od političkih stavova kandidata ili preferencija birača.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
