Kako je knjiga „Ljubavnik ledi Četerli“ prvo bila zabranjena, pa postala bestseler
Objavljivanje romana Ljubavnik ledi Četerli D. H. Lorensa uzdrmalo je britansku javnost 1960. godine. Serijal In History osvrće se na suđenje koje je obeležilo njegovo izdavanje, i na pomamu da se vidi šta je izazvalo toliku buru.
Do novembra 1960, britanskoj publici bilo je zabranjeno da čita ovaj roman, jer je zakon kriminalizovao objavljivanje dela smatranih nepristojnim i nemoralnim. Izdavačka kuća Penguin Books odlučila je da ospori Zakon o opscenim publikacijama štampanjem celokupnog, necenzurisanog izdanja romana. Suđenje koje je usledilo postalo je simbol društvenih promena koje su se kuvale od Drugog svetskog rata i pokazalo jaz između javnosti i onih koji su sebe smatrali čuvarima tradicionalnog morala.
Roman je prvobitno objavljen privatno u Italiji i Francuskoj krajem 1920-ih, ali je ubrzo zabranjen u mnogim zemljama, uključujući SAD, Australiju i Japan. U Britaniji je rastao strah među piscima i izdavačima jer je sve više knjiga završavalo na sudu zbog „opscenosti“. Kao odgovor, 1959. Parlament je doneo novu verziju Zakona o opscenim publikacijama, koja je pružala zaštitu literaturi: delo je moglo biti objavljeno ako ima književnu vrednost, čak i ako sadržaj šokira „prosečnog čoveka“.
Kontroverza i suđenje
Roman je izazvao polemike jer prikazuje strastvenu vezu između aristokratkinje, ledi Konstans Četerli, i radnika, Olivera Melorsa. Obuhvata psovke, eksplicitne opise seksa i naglašava žensko seksualno zadovoljstvo. Lorens je želeo da „vrati seksu dostojanstvo“ i učini ga prihvatljivim u književnosti.
Kada je Penguin najavio izdavanje, glavni pravni savetnik Krune, Reginald Maningham-Buler, lično je pročitao prve poglavlja i preporučio tužbu protiv izdavača. Tako je počelo prvo suđenje te vrste po novom zakonu.
Knjige iz Prijatelja: Šta su čitali Rejčel, Ros i ekipa? Da – čak i Džoi
Penguin je pozvao 35 uglednih svedoka, pisce, akademike i političare. Među njima je bio i uticajni profesor Ričard Hogart, koji je tvrdio da je roman u suštini moralan, „čak puritanski“, i da sadrži jezik kakav se može čuti „na svakoj gradilišnoj baraci“.
Suprotno tome, tužilac Mervin Grifit-Džons tvrdio je da roman predstavlja „puku pornografiju“. Obratio se poroti pitanjem: „Da li biste želeli da vaši sinovi i ćerke čitaju ovu knjigu? Da li biste je ostavili da leži u vašoj kući? Da li biste želeli da je čitaju vaše žene ili sluge?“ Sudija Bern primetio je da niska cena knjige znači da će biti „dostupna svima“. Ove izjave danas se često navode kao primer odvojenosti establišmenta od stvarnosti.
Nakon šest dana, porota je 2. novembra 1960. jednoglasno oslobodila Penguin Books.
Knjiga koja je promenila sve
Penguin je odmah pustio knjigu u prodaju. Pošto njihova štamparija nije želela da je štampa, morali su da angažuju novu. Ispostavilo se da je suđenje bilo najbolja reklama: svih 200.000 primeraka rasprodato je prvog dana. Za tri meseca, prodate su tri miliona kopija.
Prodavci su se prisećali redova kupaca – neki su bili suviše stidljivi da izgovore naslov, pa su tražili „Lady C“ ili jednostavno ostavljali iznos od tri šilinga i šest penija na pultu. „To je prilično drugačije od prodaje obične knjige“, rekao je jedan od njih BBC-ju.
Na kraju, roman je postao više od bestselera: postao je simbol slobode izražavanja i znak da se britanska kulturna scena nepovratno menja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unspalsh
