Kako je jedna pljačka banke dovela do nastanka termina „Stokholmski sindrom“
Klark Olofson, jedan od dvojice harizmatičnih kriminalaca umešanih u otmicu zbog koje je nastao termin „Stokholmski sindrom“, preminuo je u 78. godini, saopštila je njegova porodica.
Olofson koji je stekao svetsku slavu 1973. godine nakon otmice i pljačke banke u švedskoj prestonici, preminuo je nakon duge bolesti, saopštila je njegova porodica portalu Dagens ETC, prenosi BBC.
Priča o legendarnoj pljački
Van Švedske vrlo malo ljudi je čulo za imena bankarskih službenika Brigite Lunblad, Elizabet Oldgren, Kristin Enmark i Svena Safstroma. Bio je 23. avgust 1973. godine kad je njih četvoro u Kreditbanken za taoce uzeo tridesetdvogodišnji kriminalac Jan-Erik Olson, kome se kasnije u banci pridružio bivši kolega iz zatvora.
Šest dana kasnije kad se opsada završila, postalo je očigledno da su žrtve počele da gaje neku vrstu pozitivnog odnosa prema otmičarima. Da bi se to objasnilo, nastao je izraz Stokholmski sindrom.
Tokom šestodnevne opsade, Olofsonovi taoci počeli su da saosećaju sa njim i njegovim saučesnikom, braneći njihove postupke, dok su postajali sve neprijateljskiji prema policiji.
Opsadu banke pokrenuo je drugi čovek, Jan-Erik Olson. Nakon što je uzeo tri žene i jednog muškarca za taoce, zahtevao je da se Olofson – sa kojim se ranije sprijateljio u zatvoru – dovede u banku iz zatvora.
Detalji o Velikoj pljački voza – Kako je ukradeno 2,6 miliona funti bez ispaljenog metka
Švedske vlasti su pristale na njegov zahtev, a Olofson je ušao u banku, koju je okružila policija.
Incident je dao ime teoretskom psihološkom stanju „Stokholmski sindrom“ u kojem žrtve otmice razvijaju naklonosti prema svojim otmičarima. Olofson je bio višestruki prestupnik i veći deo svog života proveo je u zatvoru.
Posljednji put je pušten na slobodu 2018. godine nakon što je odslužio kaznu u Belgiji u vezi sa drogom.
O Stokholmskom sindromu
Izraz je navodno skovao kriminolog i psihijatar Nils Bejerot. Psiholog doktor Frenk Ošberg bio je zaintrigiran ovim fenomenom i sedamdesetih ga je definisao za FBI i Skotland Jard.
U ono vreme on je pomagao američkoj Nacionalnoj operativnoj grupi za terorizam i nerede kako bi lakše utvrdili strategiju u talačkim situacijama. Njegovi kriterijumi uključivali su sledeće: „Prvo ljudi dožive nešto strašno što se desi iz vedra neba. Sigurni su da će umreti.
„Potom dožive infantilizaciju kada, poput deteta, ne mogu da jedu, govore ili idu na toalet bez tuđe dozvole.
„Mali čin dobrote, kao što je dobijanje hrane, navede ih na primitivnu zahvalnost za dar života“, objašnjava on.
„Taocima se javi snažno, primitivno pozitivno osećanje prema njihovom tamničaru. Oni žmure nad činjenicom da ih je ta osoba i dovela u tu situaciju.
„U glavi misle da je to osoba koja će im dopustiti da žive“, dodaje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/syda_productions
