Kako hrana koju jedete utiče na vaš mozak?
Mozak čini samo 2% telesne težine, ali je odgovoran za više od 20% dnevne potrošnje energije. Autorka nedavno objavljenog istraživanja, koja je 15 godina proučavala mozak i pet godina provela kao medicinski direktor u stacionaru za negu osoba sa problemima pamćenja, često podseća na značaj ishrane koja direktno utiče na zdravlje mozga. Kako bi mozak ostao mlad, oštar i energičan što duže, važno je pružiti mu nutrijente potrebne za oporavak, obnovu tkiva, borbu protiv toksina i proizvodnju neurotransmitera.
Ovo bi značilo da konzumiranje hrane bogate hranljivim materijama i sa nižim udelom ugljenih hidrata. Nutrijenti služe kao građevinski blokovi za telo, dok manji unos ugljenih hidrata pomaže stabilizaciji nivoa šećera u krvi, čime se smanjuju nagli usponi i padovi koji izazivaju negativne efekte na kogniciju, kao što su vrtoglavica, anksioznost, umor, razdražljivost i smanjen fokus.
Ako želite da poboljšate ishranu i zaštitite mozak, ključna promena je podizanje svesti o ugljenim hidratima i zamena namirnica bogatih ugljenim hidratima sa onima sa nižim udelom istih, piše CNBC.
Foto: Freepik
Preporučeni dnevni unos ugljenih hidrata je oko 130 grama. Međutim, nije svaka vrsta ugljenih hidrata jednako korisna, tako da je kvalitet ugljenih hidrata važniji od njihove količine. Na primer, konzumiranje voća bogatog ugljenim hidratima, poput grožđa ili lubenice, nakon užine bogate mastima i proteinima smanjuje brzinu i obim porasta nivoa šećera u krvi.
Preporučuje se da tokom obroka prvo jedete namirnice bogate mastima i proteinima, a kasnije se odlučite za namirnice bogatije ugljenim hidratima. Neke od dobrih užina sa niskim udelom ugljenih hidrata uključuju krastavac, papriku, sir, kokosov jogurt ili orahe.
Slatkiši na prazan stomak brzo podižu nivo šećera u krvi, što ubrzo izaziva nagli pad. Ovaj pad može izazvati nelagodnost, razdražljivost i dugoročne probleme poput dijabetesa, insulinske rezistencije i kognitivnih smetnji.
Gastro budućnost 2025: Biljna ishrana, AI kuvari i novi ukusi koji osvajaju svet
Primeri zamena u ishrani:
- Avokado tost za doručak umesto bagela ili žitarica
- Supa i salata umesto sendviča i pomfrita za ručak
- Kinoa ili pirinač od karfiola umesto krompira ili pirinča za večeru
- Bobičasto voće sa malo šlaga ili kockicama tamne čokolade umesto sladoleda za desert
Nemojte se previše fokusirati na brojanje ugljenih hidrata, jer to može postati stresno i obeshrabrujuće. Ipak, mnogi ljudi nisu svesni koliko ugljenih hidrata unose, a postizanje tog nivoa svesnosti pomoći će im da smanje unos. Ova promena u ishrani može doneti značajne koristi, kao što je smanjenje nivoa glukoze i insulina, smanjenje upala i povećanje unosa nutrijenata koji podržavaju zdravlje mozga, poput proteina, vitamina i minerala iz povrća i zdravih masti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
