Kako energetska kriza menja Evropu: Ko plaća najviše, a ko najmanje?
Energetska kriza je u punom jeku, pa se i cene električne energije i gasa za domaćinstva značajno se razlikuju širom evropskih prestonica, a prilagođavanjem na standard kupovne moći (PPS) dolazi do značajnih promena u rangiranju zemalja.
Cene energije, koje su skočile nakon rata u Ukrajini početkom 2022. godine, stabilizovale su se nakon godinu dana. Tokom 2024. godine, godišnja inflacija cena energije bila je uglavnom blago negativna. U 2023. godini troškovi za električnu energiju, gas i druga goriva činili su 5,5% ukupne potrošnje domaćinstava u EU, što je značajan izdatak, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima.
Indeks cena energije za domaćinstva (HEPI), koji prate Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, pruža najnovije podatke o cenama električne energije i gasa u 33 evropske prestonice.
Na početku 2025. godine, cene električne energije za domaćinstva kretale su se od 9,1 c€/kWh u Budimpešti do 40,4 c€/kWh u Berlinu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,5 c€/kWh. Pored Berlina, najskuplji gradovi za električnu energiju bili su Brisel (38,5 c€/kWh), Kopenhagen (37,5 c€/kWh), London (36,8 c€/kWh) i Bern (36,4 c€/kWh).
Foto: Freepik
Najjeftinija električna energija zabeležena je u Budimpešti, a zatim u Kijevu (9,8 c€/kWh), Beogradu (10,5 c€/kWh) i Podgorici (11,1 c€/kWh). Cene u prestonicama Centralne i Istočne Evrope bile su uglavnom niže od proseka EU, osim u Pragu, gde su dostigle 35,3 c€/kWh, što je iznad proseka, prenosi Euronews.
Razlozi za razlike u cenama
Stručnjaci objašnjavaju razlike u nominalnim cenama električne energije specifičnostima tržišta, kao što su energetski miks (oslanjanje na prirodni gas, obnovljive izvore, itd.), strategije nabavke i formiranja cena, subvencije i tarifni modeli. Na primer, visoke cene u Berlinu uglavnom su posledica visokih mrežnih naknada i poreza. Kada bi se posmatrala samo cena energije, Nemačka bi bila na 10. mestu od ukupno 33 analizirana tržišta.
Skrivena epidemija hara Evropom? Milioni ljudi se bori sa problemom koncentracije
Prilagođavanjem cena prema PPS-u dolazi do značajnih promena u rangiranju, jer ovaj indikator omogućava pravednije poređenje eliminacijom razlika u opštem nivou cena. Na primer, Prag, koji je 7. po nominalnim cenama, zauzima prvo mesto kada se cene prilagode PPS-u.
- Bern je pao sa 5. na 23. mesto
- Kopenhagen je pao sa 3. na 15. mesto
- Viljnus je skočio sa 16. na 7. mesto
Ove promene pokazuju da su, iako su nominalne cene u Istočnoj Evropi niže, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom.
Cene gasa za domaćinstva takođe se značajno razlikuju. U Budimpešti su iznosile 2,5 c€/kWh, dok su u Stokholmu bile čak 33,3 c€/kWh, što je 13 puta više. Visoke cene u Stokholmu objašnjavaju se malim obimom tržišta i izolovanom mrežom.
Prilagođavanjem cena gasa prema PPS-u, značajne promene u rangiranju uključuju:
- Bern je pao sa 3. na 16. mesto
- Sofija je skočila sa 15. na 3. mesto
Ove razlike ukazuju na to da su nominalno visoke cene gasa u zapadnim zemljama često pristupačnije kada se prilagode PPS-u, dok su u istočnoj Evropi niže nominalne cene relativno skuplje u odnosu na kupovnu moć domaćinstava.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
