Kakav je zapravo položaj žena u IT i tehnološkoj industriji?
Iako je svet tehnologije mesto gde inovacije ruše granice i gde bi trebalo da stručnost i znanje budu jedini kriterijumi za uspeh, podaci i iskustva pokazuju da žene u IT i tehnološkom sektoru i dalje prolaze kroz specifične izazove. U nekim kompanijama rodne razlike postaju nevidljive, dok u drugima i dalje opstaju, bilo kroz suptilne prepreke ili kroz vidljiv nedostatak žena na rukovodećim pozicijama. Da li su barijere samo stvar prošlosti ili je u pitanju dublji društveni problem koji i dalje koči jednakost?
O ovoj temi govore tri stručnjakinje iz oblasti tehnologije i biznisa – Nataša Pržulj, profesorka na MBZ univerzitetu za veštačku inteligenciju u Abu Dabiju, Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”, i Iva Zečević, Sales Manager u kompaniji Blinking. Njihova iskustva, podržana podacima i analizama, daju jasnu sliku o tome gde se žene danas nalaze u ovom sektoru – koliko su uspele da probiju barijere, ali i koje prepreke još uvek postoje.
dr Nataša Pržulj, profesorka MBZ univerziteta u Abu Dabiju, – Foto: Privatna arhiva
Jedan od glavnih problema sa kojima su se žene kroz istoriju suočavale u različitim profesijama jeste činjenica da su im pojedina zanimanja sistemski bila uskraćena, često ne zbog nedostatka veština ili znanja, već zbog predrasuda i kontrole nad finansijskim tokovima. Nataša Pržulj objašnjava da je ovaj fenomen prisutan vekovima i da se kroz istoriju često menjala percepcija poslova koji se smatraju „muškim”, a koji „ženskim”:
„Šta je muški posao, a šta je ženski posao – to pitanje se menjalo kroz vreme. Na primer, u renesansi umetnost je bila muški posao, pa onda, recimo, pre 100 godina, društvene nauke su bile isključivo muški posao. Zašto? Svuda gde je novac – prvo muškarci uzmu te poslove, a restlovi ostanu ženama. To je progresija kroz vreme i to smo videli od antike pa do sada. To nema nikakve veze sa nekim intelektualnim sposobnostima različitih polova – to je, jednostavno, glad za novcem i odlika moći.”
Ova podela se, iako u nešto drugačijem obliku, zadržala i danas u korporativnom svetu. Iako je formalno ravnopravnost postignuta, istraživanja ukazuju na to da određeni obrasci ponašanja i dalje favorizuju muškarce.
„Na liderskim pozicijama u korporativnom svetu imamo preko 70 odsto muškaraca. U ovom kontekstu teško je pronaći razloge koji nisu povezani sa većim brojem izazova sa kojima se žene suočavaju na putu ka liderskim pozicijama. ’Harvard biznis rivju’ je dokazao da žene imaju podjednako dobre performanse – a u nekim slučajevima i bolje – na liderskim pozicijama u odnosu na muškarce”, ističe Tanja Kuzman.
Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative „Digitalna Srbija” – Foto: Branislav Nenin
Međutim, postoje i primeri kompanija gde je situacija značajno drugačija i gde su žene ravnopravno prisutne u ključnim timovima. Iva Zečević ističe da u njenom okruženju rodne razlike gotovo da ne postoje i da su žene jednako zastupljene kao i muškarci.
„Žene kod nas u kompaniji uglavnom vode timove – tim za razvoj, tim za odnose sa klijentima i tim za prodaju. Imamo još nekoliko timova i tu su dominantni muškarci, ali je odnos, otprilike, ujednačen. Mislim da u IT sektoru više ne postoji podela na muške i ženske poslove. Jednostavno, svojim trudom i zalaganjem ljudi dolaze do određenih pozicija. Možda su to baš odnosi prema ljudima i saradnja sa timom, a sa druge strane, ističe se njihova posvećenost i temeljnost u radu. Iz mog ugla, žene često pokazuju veću predanost poslu i detaljima u radu”, smatra naša sagovornica iz kompanije Blinking.
Iva Zečević, Sales Manager u kompaniji Blinking – Foto: Damir Ibišbegović
Iako pojedinačni primeri mogu pokazivati pozitivne promene, širi podaci, ipak, otkrivaju da žene u IT sektoru i dalje čine manjinu.
„’Startap skener’, koji objavljujemo svake godine, 2024. je pokazao da imamo 17 odsto žena koje su deo osnivačkih startap timova. Istovremeno vidimo da je skoro polovina njih završila društvene nauke. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da i dalje mali procenat žena upisuje tehničke fakultete ili kasnije stiče znanja o naprednim tehnologijama kroz neformalno obrazovanje”, objašnjava generalna direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.
Dodatni izazov, prema rečima Tanje Kuzman, leži i u činjenici da žene u IT industriji često napuštaju karijere iako su na putu uspeha:
„Istraživanja UNDP i Laboratorije za ubrzani razvoj pokazala su da imamo 22,3 odsto žena u IT-ju. Kao razlog za manji broj žena prepoznat je nedostatak ženskih uzora i mentorki u kompanijama, kao i prisustvo dominantnih stereotipa i muške kulture, koji uz pritisak društva dovode do toga da žene češće napuštaju svoje IT karijere uprkos napredovanju.”
Uprkos izazovima, ali i statistici koja ide u prilog tome, naša sagovornica iz kompanije Blinking smatra da žene u IT i tehnološkom sektoru ipak donose specifične prednosti u odnosu na muške kolege.
„Možda su to baš odnosi prema ljudima i odnosi sa svojim timom, a sa druge strane, odlikuje ih posvećenost. Bar negde iz mog ugla, žene se malo više daju u poslu nego muškarci. Prosto, više su posvećene tome”, poručuje Iva Zečević.
Da bi žena uspela u tehnološkoj industriji, potrebno je mnogo truda, hrabrosti i odlučnosti, smatra dr Nataša Pržulj i dodaje da žene često nailaze na nevidljive prepreke koje ih sputavaju, ali naglašava da ključ uspeha leži u tome da ih one samo ignorišu.
„Dakle, prepreke su apsolutno konstantne za ženski svet. I dan-danas, uvek. U mom slučaju, od početka moje karijere, zapravo, od prvog razreda osnovne škole, pa sve do sada. Ljudi budu i zavidni, ljudi ne očekuju ženu da se ponaša kao muškarac. Nešto što je bilo normalno ponašanje za muškarca smatra se čudnim, arogantnim možda, neobičnim za ženu itd. Te prepreke su ogromne”, ocenjuje profesorka na MBZ univerzitetu za veštačku inteligenciju u Abu Dabiju.
Sa druge strane, Tanja Kuzman kaže da je tokom karijere uvek bila deo timova čiji su lideri otvoreno podržavali sve članove tima i njihov razvoj posmatrali isključivo na osnovu rezultata:
„Nasuprot tome, postojao je veliki broj situacija u kojima su bili očigledni određeni stereotipi, pretpostavke o tome koju odluku ću doneti iz ’perspektive žene’, kao i očekivanje da neću imati isto ponašanje kao muške kolege. Karijerno sam vrlo brzo shvatila da te situacije nisu povezane sa mojim sposobnostima, znanjem i ponašanjem i da ih, kao takve, mogu samo iskoristiti za lični razvoj.”
Uzimajući kao primer svoju bogatu i uspešnu karijeru, dr Nataša Pržulj poručuje mladim koleginicama da veruju u sebe i ne odustaju, da ne slušaju šta im drugi ljudi govore, već da slušaju samo unutrašnji glas i da urade baš to što im taj glas kaže.
„To mogu da budu vrlo, vrlo pogrešne smernice koje vam ljudi daju, pa čak i ako su to članovi vaše porodice ili su vam najverniji prijatelji. E, druga stvar su neprijatelji. Oni su jako bitni, jer vam uvek pokažu pravi put. Evo, na primer, osoba koja je najviše zaslužna za ovaj moj posao u Emiratima jeste jedan kolega, od pre 20 godina, sa kojim sam imala dosta konflikata kroz niz godina. Ali on je bio taj koji je mene doveo kod njih, koji je prepoznao to kako ja radim, kako idem kroz svoj život i, zahvaljujući njemu, ja sam sad tamo. Neprijatelji će vam uvek pokazati pravi put, nemojte slušati svoje prijatelje”, poručuje na samom kraju razgovora za BIZLife dr Nataša Pržulj.
Žene u IT i tehnološkoj industriji sve su prisutnije, ali put do pune ravnopravnosti još uvek nije završen. Statistika pokazuje da prepreke postoje, ali iskustva uspešnih žena dokazuju da su one premostive – uz hrabrost, posvećenost i spremnost da se iskoristi svaka prilika, bez obzira na predrasude koje i dalje postoje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Freepik
