Kada zaposleni sagore, strategija prestaje da funkcioniše
Produktivnost, rast i otpornost danas se više ne lome na tržištu, već unutar samih organizacija. Kompanije sve češće ulažu u optimizaciju procesa, digitalne alate i nove poslovne modele, a pritom zanemaruju osnovno pitanje: Da li ljudi koji treba da iznesu te promene uopšte imaju kapacitet da ih izdrže? Kada poslovni rezultati počnu da trpe, uzroci se najčešće traže spolja, dok se pravi problemi razvijaju unutar kompanije.
Odnos između zaposlenih i poslodavaca više nije ni jednostavan niti se podrazumeva. Nekada je bio jasno transakcioni – stabilan posao i sigurnost u zamenu za lojalnost i izvršavanje zadataka. Danas je taj odnos složeniji i krhkiji. Zaposleni očekuju smisao, pravednost, fleksibilnost i brigu o zdravlju, dok poslodavci istovremeno traže brže rezultate i stalnu prilagodljivost. Kada ta očekivanja ostanu neusklađena, pritisak se najpre prenosi na ljude i tu upravo počinju problemi koje kasnije prepoznajemo kao burnout, pad angažovanosti i odlazak talenata.
Istraživanja kompanija Mercer i Marsh pokazuju da rizici koji se odnose na ljude ubrzano rastu i da po prvi put postoji gotovo potpuna saglasnost između HR i Risk menadžera oko toga šta predstavlja najveći izazov za kompanije. Kao ključni rizik izdvaja se rast troškova zdravlja i benefita, što ukazuje na to da zdravlje zaposlenih više nije pitanje dodatne pogodnosti, već strateško poslovno pitanje koje direktno utiče na rezultate kompanije.
Posebno zabrinjava jaz između percepcije rukovodilaca i realnosti zaposlenih. Dok samo trećina menadžera smatra da će zanemarivanje burnout-a imati ozbiljne posledice u budućnosti, čak 83% zaposlenih se već danas oseća u riziku od sagorevanja na poslu. Uz to, sve veći teret hroničnih nezaraznih bolesti (NCD) posebno pogađa mlađe generacije, koje bi trebalo da budu nosioci budućeg rasta. Iako su ovi problemi sve vidljiviji, tek manji deo poslodavaca ima efikasne inicijative koje se sistemski bave mentalnim zdravljem i psihološkom bezbednošću na radu.
Šira slika dodatno potvrđuje ozbiljnost izazova. Prošle godine troškovi bolovanja u Evropi dostigli su 470 milijardi evra, odnosno 2,5% BDP-a. Gotovo polovina tih bolovanja povezana je sa psihičkim stanjima: stresom, problemima sa spavanjem, sindromom sagorevanja i sličnim poremećajima. To jasno pokazuje da produktivnost više ne zavisi samo od kontrole i procesa, već od sposobnosti organizacija da stvore uslove u kojima ljudi mogu da rade fokusirano, zdravo i dugoročno.
Kada je reč o angažovanosti i produktivnosti, i rukovodioci i zaposleni identifikuju slične prepreke, ali iz različitih perspektiva. Menadžeri najčešće ukazuju na preopterećenost administrativnim zadacima, otežan pristup pravim informacijama, resursima i stručnjacima i neefikasne organizacione strukture. Zaposleni s druge strane ističu stalne prekide tokom radnog dana, nedostatak vremena za fokusirani rad i razmišljanje i obim posla koji je dugoročno neodrživ. Dobra vest je da fleksibilni modeli rada i dalje pokazuju snažan potencijal za povećanje produktivnosti, jer zaposlenima daju veći autonomiju, bolji fokus i zdraviju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
U Marsh-u ovim temama pristupamo sistemski, kako interno, u pogledu naših kolega, tako i kroz rad sa klijentima. Kao savetnici za rizike pomažemo kompanijama da razumeju kako rizici koji se odnose na ljude utiču na njihovu produktivnost, otpornost i dugoročne poslovne rezultate. To podrazumeva redefinisanje benefita i modela rada, ali i aktivan rad na prevenciji burnout-a i drugih psiholoških izazova koji sve češće utiču na angažovanost zaposlenih. Zajedno sa klijentima razvijamo pristupe koji uključuju podršku mentalnom zdravlju, psihološki bezbedno radno okruženje i inicijative poput edukativnih i savetodavnih sesija, sa ciljem da se problemi prepoznaju na vreme i adresiraju pre nego što prerastu u ozbiljan poslovni rzik. Praksa jasno pokazuje da angažovanost i otpornost rastu kada ljudi imaju jasnu svrhu, adekvatne alate i okruženje koje podržava održiv rad.
Zaključak je jednostavan, ali često zanemaren. Rizici koji se odnose na ljude više nisu samo tema HR-a. Oni su jedno od ključnih strateških pitanja za svaku kompaniju danas. U regionu i u Srbiji, gde se već sada kao jedan od najvećih poslovnih rizika izdvaja nedostatak radne snage, poruka je jasna – ako nema ljudi, nema ni poslovanja. Kompanije koje to razumeju i na vreme reaguju biće one koje će dugoročno opstati, rasti i stvarati stvarnu vrednost.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/drobotdean
