• Da li je proizvodnja kraft džina u Srbiji zaista u ekspanziji ili je to samo subjektivan utisak?

Jeste, apsolutni je hit. Pre nekoliko godina kraft džin nije bio ni približno toliko popularan koliko je danas, a broj domaćih destilerija stalno raste. Tendencija je jasna: potražnja se povećava, a sve je više potrošača koji žele da probaju lokalne proizvode od autentičnih biljaka, citrusa i botanika iz različitih delova Srbije. To je trend koji će, po svemu sudeći, nastaviti da raste u narednih 10‒15 godina.

• Da li je razlog za to, u stvari, što smo mi „Bogom dano tlo” za samu osnovu?

Tako je. Kleka je matična sirovina, odnosno glavni sastojak džina, a kod nas i u Albaniji raste kleka izuzetnog kvaliteta – eterična i bogata uljima. Mi je beremo na području od Peštera do Kopaonika, što se smatra najboljim regionom za uzgoj ove biljke. Potrebno je oko dve godine da žbun sazri i donese pun plod, a berba kleke obično se obavlja od oktobra do novembra.

• Otkud vi uopšte u ovom svetu?

Džin je deo mene, da tako kažem. Hteli smo da napravimo nešto autentično i lokalno, nešto što potiče iz Srbije, a da to podignemo na svetski nivo. Želeli smo da predstavimo naš proizvod u Srbiji, ali i u regionu i u inostranstvu, kako bi ljudi probali jedan dobar srpski proizvod. Sve ono što radimo, sve što je u boci, deo je puta koji smo razvijali godinama. To je prvi srpski džin, nastao pre šest godina, a pre toga smo na recepturi radili još dve godine. Nije bilo lako doći do kvalitetne sirovine i napraviti dobar džin. Uvek mi je bila želja da napravim nešto naše što će biti svetskog kvaliteta.

• Kako ste uopšte došli do toga da danas imate i pravu laboratoriju za proizvodnju džina?

Želeli smo da napravimo laboratoriju – mesto gde džin nećemo praviti po šablonu, već gde možemo da eksperimentišemo, testiramo nove varijante i u potpunosti se posvetimo mirisima, ukusima i karakteru biljaka. Trebalo nam je vremena za to da ljudi shvate da tako nešto postoji i u našoj zemlji, a na šta smo veoma ponosni. Naš cilj je bio da stvorimo autentičan proizvod, ali i da napravimo neke dalje korake u budućnosti kroz ovu laboratoriju.

• Po čemu je laboratorija specifična?

Laboratorija funkcioniše kao radionica u kojoj posetioci mogu da nauče više o džinu, da probaju single shotove i džin-tonike, ali i da sami izaberu biljke koje im odgovaraju – citruse, botanike, začine, čajeve – i da kreiraju džin po sopstvenom ukusu. Bocu koju naprave na kraju procesa mogu da ponesu sa sobom.

• Da li razmišljate o proizvodnji bezalkoholnog džina?

U svetu je primetna tendencija rasta proizvodnje bezalkoholnih pića, ne samo džina; prošle godine zabeležen je rast od oko 30 odsto. Razmišljamo o tome, ali je ta ideja još uvek „na dugačkom štapu”. Proces dealkoholizacije, odnosno destilacije, fermentacije i vakuumske obrade aroma, znatno je skuplji od proizvodnje klasičnog džina. Bezalkoholni džin nastaje drugačijim postupkom: kuva se na nižim temperaturama kako bi se sačuvale arome i karakteristike pića, samo bez prisustva alkohola.

Juni 93

• Šta je to posebno zanimljivo u „London dry ginu”?

Veoma smo ponosni na taj projekat. Kada smo počeli da eksperimentišemo, otkrili smo da samo tri destilerije u svetu primenjuju odležavanje u buretu od kleke, što nas je dodatno motivisalo da napravimo nešto lokalno i autentično iz Srbije. Imamo i našu „rodoljupsku” bačvu od 100 litara, koju je izradio pinter upravo za ovu namenu i koju posetioci mogu da vide u laboratoriji. Bačva je manja jer je kleka žbun, pa nije moguće izraditi veći sud.

Klekino drvo samo po sebi ima aromatičan karakter – smolaste note i posebnu strukturu ukusa. Nakon odležavanja, džin dobija zlatnu boju i balsamički miris, kao i potpuno novu dimenziju ukusa, karaktera i jačine. Procenat alkohola mora biti nešto viši, jer je kleka vrlo intenzivna. Godine 2019. ovaj džin osvojio je srebrnu medalju u San Francisku, i to po kriterijumima čistoće alkohola, tj. po dobro izbalansiranom džinu.

Juni 93

• Da li je korektna i zdrava konkurencija u proizvodnji kraft džina u Srbiji?

Zdrava konkurencija je neophodna kako bi se domaće tržište razvijalo i kako bi konzumenti imali veći izbor – različite džinove, stilove, citruse i botaničke varijante. Ona podiže svest da i ovde možemo da napravimo nešto dobro i autentično. Čim postoji potražnja, otvaraju se i nove destilerije. Pre desetak godina to je bila retkost, a danas u Srbiji ima zaista mnogo kvalitetnih proizvođača sa novim idejama i zanimljivim dizajnom boca, što je veoma važno za prodaju. Izgled je bitan, posebno kada boca stoji na šanku, u vinoteci ili na polici nekog bara.

• Razvili ste i domaći tonik, kao logičan korak u razvoju brenda. Kakvi su vam planovi za budućnost?

Napravili smo domaći tonik, koji je prirodni partner našem džinu – ne gubi na ukusu, već daje dodatni balans piću u koje se dodaje. Tonik je bez šećera i bez veštačkih boja, a voda prolazi kroz višestepenu filtraciju, što mu daje posebnu mekoću i finoću. Može da se pije samostalno, kao čist napitak, ali i da se koristi u raznim miksovima: najčešće za džin, votku i druga pića, po želji konzumenata.

Želimo da razvijamo program i u saradnji sa kompanijama koje se bave igrama na sreću – pripremamo poseban projekat gotovih koktela u flašicama, džin-tonik i votka-tonik, sa različitim ukusima, ali nižim procentom alkohola. Verujemo da je budućnost u niskoprocentnim alkoholnim pićima i bezalkoholnim varijantama, samo je potrebno vreme da se tržište u potpunosti probudi i da ljudi shvate da i taj segment postoji i da se razvija.