Jelena Milenković – IT stručnjak danju, pisac noću
Zove se vrlo uobičajeno za naše podneblje: Jelena. I prezime joj je dosta često: Milenković. Ono što nije toliko često jeste spoj stvari kojima se bavi. Po zanimanju, Jelena je specijalista inženjer elektrotehnike i računarstva, a u svoje vreme – piše. Postovi na društvenim mrežama postali su priče, a priče knjige, kojih sada već ima…
„Ono što sam ja zapravo i prvenstveno – majka dvojice sinova, a zatim žena, prijateljica, koleginica, mnogima poznanica, nekima i predmet animoziteta… uostalom, kao i svi mi. Po zanimanju sam specijalista inženjer elektrotehnike i računarstva, time se primarno i bavim”, počinje Jelena priču o sebi.
Jelena Milenković – IT stručnjak i književnica
Jelena radi u Službi za informacione tehnologije Ustanove Studentski centar „Beograd”, već 14 godina, a u nekom „prethodnom životu” bila je radio i TV voditeljka i novinarka na „Studiju B”, RTV „Pančevo”, i na „101” Radio Beograda. Informatiku je upisala kada je već imala dvoje sitne dece i završila je u roku, sa prosekom 9,4.
„Ovo naglašavam samo da bih podvukla da nema granica ako nešto zaista želiš”, rekla je. Tada je karijeru „obrnula” za 180 stepeni i sa medija prešla za računar. A sa talentom za pisanje se, kaže, rodila.
„Da, rodiš se s tim, nemam drugo objašnjenje. Oduvek se mnogo bolje izražavam pisanjem nego verbalizovanjem. U mojoj glavi oduvek postoje različiti svetovi, nastaju likovi i drame njihovih života, a onda, kad sve to sazri, nastaje neizdrž da se prelije i na papir. Prvu zbirku poezije objavila sam 1996. godine i iza nje je stajao Savez književnika Jugoslavije. Nakon toga sam pisala za sebe, bez ikakve želje da se svrstavam u pisce, verovatno zato što sam uvek bila dobra u onome što mi je primarna delatnost. Nisam imala motiva da objavljujem, ali potreba za pisanjem je neraskidivi deo mene”, kaže Milenkovićeva.
Zbog svog talenta okupila je armiju sledbenika na društvenim mrežama.
„Pisanje na društvenim mrežama je zanimljiv fenomen. Veoma sam aktivna i danas, iako manje nego pre deset godina. Uglavnom sam pisala o socijalnim anomalijama i uhvatila sebe da sam, zapravo, kolumnistkinja”, kaže.
Njeni tekstovi su provokativni, uvek hoda na ivici ponora i ne podilazi čitaocu.
„Za mene je i dalje ogromno iznenađenje kada vidim koliko me ljudi prati, jer ne pišem o opšteprihvatljivim temama, niti na pitak način koji ’gađa’ primarne emocije. Pisala sam i pišem o onome što mi je tog trenutka na pameti, najčešće me inspirišu razgovori nepoznatih ljudi koje slučajno čujem u prolazu. Ponekad objavljujem i delove svojih priča, ponekad razmišljanja, bez ikakvog ulepšavanja. Sposobna sam da kritikujem prvenstveno sebe, a onda i sve što je, po mom mišljenju, za kritiku”, kaže naša sagovornica.
Roman „Ne veruj rečima” nastajao je godinama, a kako nije smatrala da će ikada biti objavljen, pisan je stilom koji nije nimalo lak za čitanje i koji iziskuje koncentraciju od prve do poslednje stranice.
„Moja mama je možda najbolje opisala taj moj prvi roman, objavljen 2015. godine: ’Da bi ovo razumeo, treba ti predznanje.’ Zadovoljstvo što se mogu svrstati i u pisce dugujem Dragani Spasić, divnoj ženi koja je verovala u mene više nego ja sama i podržala celu priču oko mog prvog romana”, priča ona.
Za Jelenu je najuzbudljiviji period nastajanje knjige, izgradnja likova i njihovih života koji se uzajamno prepliću.
„Taj svet koji stvaramo pišući ume da bude toliko stvaran da nas potpuno uvuče u svoje vrtloge i odvoji od realnosti. Ti više nisi tu, svaka tvoja misao uzurpirana je tim novim svetom koji stvaraš, kome svedočiš, koji ne sme mnogo da se razlikuje od postojećeg, ali mora da bude tvoj, autentičan. Onda kada napišeš KRAJ, osetiš istovremeno i radost, posebnu vrstu ispunjenosti, ali i nekakav žal što se avantura završila”, kaže.
Sledi manje zabavan deo, zanatskog tipa. Iščitavanje, ispravke, dodavanje, oduzimanje – upotreba alata kojima se kamen brusi u dijamant.
„Osećaj koji budi napisana knjiga mogla bih da uporedim sa povratkom kući nakon dugog puta. Napokon si tu gde treba da budeš”, kaže.
Do sada je objavljeno sedam njenih knjiga:
„Kao što sam već pomenula, zbirka poezije daleke, 1996. godine, a nakon duge pauze, nekako su se ređale u razmaku od po dve godine. Romani ’Ne veruj rečima’, zatim ’Cepanje duše’, onda zbirka kratkih priča ’Živeli prijatelji’, roman ’Poker u sreću’ i zbirka pripovedaka ’Mimo sveta i adeta’, objavljena 2021. godine.”
Svaka knjiga je različita, i tematski i stilski. Književnost je za nju eksperimentalna disciplina: ispituje i pomera sopstvene granice.
„Roman ’Ne veruj rečima’ je omnibus iz četiri dela, naizgled ničim nepovezana, sve dok se ne dođe do poslednje stranice. Životne faze jedne arhetipske beogradske devojke, jednog studenta koji traži smisao života, jednog starca i jedne sredovečne žene koja vaga između braka i ljubavi prati bog Zevs, koji je nakon jedne nebeske pijanke slučajno aterirao u Beograd. ’Cepanje duše’ je ubedljivo najčitaniji i najprodavaniji roman, koji uključuje elemente trilera, fantastike, kritike društvenih pojava, ali prati i neobičnu ljubavnu priču. ’Živeli prijatelji’ je zbirka priča bazirana na životnim sekvencama mojih prijatelja, neobičnih i nesvakidašnjih ljudi”, objašnjava ona.
„Poker u sreću” je poluiskaz, gde četvoro, ponekad i petoro likova, isti događaj opisuju potpuno različito. Omaž istini, koja je, iako jedna, vrlo klimava apstrakcija, jer je svako percepira kroz subjektivnu prizmu. Ovaj roman je nastao u vreme korone i pisan je onlajn, na mrežama, puna tri meseca.
„Veoma je zanimljivo da su komentari ispod svakog dela svakodnevno bili sve brojniji i sadržajniji, tako da smo ovaj roman, zapravo, zajedničkim snagama napisali čitaoci i ja. Na kraju, zbirka pripovedaka ’Mimo sveta i adeta’ spada u zavičajnu književnost. Devet pripovedaka koje se bave običnim ali hrabrim ’malim’ ljudima, sposobnim da pomere granice sopstvenih života. Svaka pripovetka vezana je za određeni deo Srbije i Bosne, gde sam vodila računa o dijalektu. Do sada, najzahtevnije štivo, na koje sam veoma ponosna”, kaže.
Na poslu, Jelena je operativac, administrator baze, ona koja rešava probleme, a mnogi koji rade sa njom i ne znaju za njenu drugu stranu.
„Naravno, kolege iz moje službe znaju i oduvek su mi sjajna podrška. Redovni su na mojim promocijama, na čemu sam im vrlo zahvalna. Službu za informacione tehnologije USCB čini tim sjajnih ljudi, profesionalnih kolega i dragih prijatelja. Vrlo je retko raditi u okruženju gde smo svi kao jedan, i kad se radi, a i van posla, u dobru i zlu. Generalno, čitava firma tako funkcioniše, te je posao, zapravo, zadovoljstvo”, priča Jelena.
Naredna knjiga je sada u fazi inkubacija.
„Puštam da dozri. Ako ne sledeće, a ono 2026. godine, uz Božju pomoć, eto novog sveta među koricama, potpisanog mojim imenom i prezimenom – Jelena Milenković.”
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović
Foto: Privatna arhiva
