Najvrednija firma na svetu, Epl, vredi trenutno 2,75 biliona dolara, zato što ostvaruje godišnji promet oko 400 milijardi dolara, ima oko 100 milijardi dolara čistog profita i zato što je njihov poslovni model digitalan. Isti poslovni model kao i kod drugih sedam firmi koje ulaze sa Eplom u 10 najvrednijih na svetu.

Digitalna ekonomija i digitalni svet snižavaju barijeru za započinjanje poslovanja u velikom broju industrijskih grana i, ako se digitalni model pravilno koristi, nude mogućnost eksponencijalnog rasta. Kao primer se može uzeti Vocap (WhatsApp), koji je, 2014. godine, za 22 milijarde dolara, kupila firma Fejsbuk. Tada je Vocap imao 700 miliona klijenata, a u firmi je radilo 20 inženjera i programera i 30 ostalih zaposlenih. Njihova osnovna sredstva bila su minimalna, ako ne računamo intelektualnu svojinu.

Estonija, kao mala zemlja, uspela je da ostvari velike uspehe u prevođenju državne i lokalne administracije u digitalni svet i značajno smanjila troškove kroz poboljšanje kvaliteta usluga za građane. Prodajući svoja rešenja drugim državama, ostvarili su dodatni prihod i dobit. Estonija je jedina zemlja u Evropi koja omogućava svojim građanima da na izborima glasaju preko interneta.

I najveće firme i države razumeju da prelazak u digitalni svet ima mnogo prednosti i odvajaju značajna sredstva za digitalnu transformaciju. Ipak, i pored ogromnih ulaganja, 70–80 odsto digitalnih transformacija ne uspe da postigne planirani nivo dodatne vrednosti, a samo oko pet odsto digitalnih transformacija premaši postavljene ciljeve (u zavisnosti od firme čiji se izveštaj koristi, na primer, Bejn ili BCG). Očito je da nije nimalo lako transformisati firmu i iz industrijskog modela preći na digitalni poslovni model, ali nije lako ni osnovati novu digitalnu firmu. Preko 90 odsto startap firmi ne uspeva.

Ideja ove knjige je da pokuša da objasni, na svoj način, razlike između fizičkog i digitalnog/virtuelnog poslovanja, kako se stvara i menja vrednost u digitalnoj ekonomiji i kako nove firme mogu da započnu digitalno poslovanje, ili postojeće firme da prenesu deo poslovanja ili kompletno poslovanje u novi digitalni svet; kako se stvara dodatna vrednost kroz prilagođavanje poslovanja, kako dizajnirati nove strategije, inovirati poslovne modele, uključujući i inovacije proizvoda, promeniti operativni model uz bolje korišćenje novih resursa, sa novom organizacijom i uključivanjem IT-ja u operativni deo poslovanja; kako se kreira vrednost u novim digitalnim i hibridnim poslovnim modelima i kako poslovanje postojećih firmi prilagoditi digitalnoj ekonomiji; kako poslovati u ekonomiji između dva sveta. A sve to da neki ne bi doživeli sudbinu mnogih velikih brendova i sjajnih firmi koje su poslednjih godina postale nebitne za klijente i morale su da zatvore svoje poslovanje.

Cilj ove knjige je da, na jednostavan način, kroz primere, podigne nivo razumevanja virtuelnog sveta i poslovanja u njemu – digitalne ekonomije, načina kreiranja vrednosti, prepoznavanja osnovnih resursa, parametara i smernica, kao i koraka za prilagođavanje ili pokretanje novog poslovanja. U knjizi je objašnjena razlika između digitalnog i fizičkog sveta i poslovanja u njima, odnosno kako se stvara vrednost u digitalnoj ekonomiji. Iako ovi koraci mogu da se zasnivaju na bilo kojoj inovaciji proizvoda, poslovnog modela i načina poslovanja, generalno posmatrano, mi smo se u ovoj knjizi, uglavnom, fokusirali na inovacije koje nastaju kroz kontrolisani prelazak u virtuelni svet ili pokretanje poslovanja u njemu.

Ova knjiga je namenjena direktorima i ljudima koji rukovode firmama, onima koji su u upravnim i izvršnim odborima, preduzetnicima, ali i svima ostalima koji žele da bolje razumeju digitalnu ekonomiju, bez obzira na to da li je reč o postojećim i profitabilnim firmama, o novim startap projektima ili samo o planovima da se krene u takve projekte. Stoga, za razumevanje ove knjige nije neophodno veliko tehničko i tehnološko predznanje. Drugim rečima, knjiga je namenjena svima koji žele da bolje razumeju ovu revoluciju koja se dešava svuda oko nas.

Pored analize i razmatranja kako se menja poslovanje u digitalnoj ekonomiji i gde je dodatna vrednost u njoj, fokus je i na metodologiji kako se inovira poslovni model, kako se redizajniraju poslovni procesi i kako se prevode u informacioni sistem koji ulazi u operativni deo poslovanja, tj. kako se izvodi prevođenje inoviranog poslovnog modela preko redizajniranih poslovnih procesa u informacioni sistem. Naravno, treba uzeti u obzir da se mi nalazimo na samom početku digitalne revolucije.