IZJAVA DANA: Zar baš mora taj „Srpski inat“?
Psihijatar Aleksandar Misojčić pisao je u tekstu za Velike priče o čuvenom srpskom inatu i zapitao se da li je to nešto čime bi trebalo toliko da se hvalimo?
„Jedan način ponašanja polako se u kolektivnu svest šunja i sve češće sa (nerazumljivim) ponosom izgovara – “srpski inat”. Koliko se sećam, mene su vaspitavali da je inaćenje loše ponašanje. Kako nam zapade da se od svega dobrog što imamo baš inatom hvalimo? Neko misli da baš inat najbolje oslikava našu vekovnu kolektivnu svest i prošlost? Ili kad kažemo “inat” zapravo na nešto drugo mislimo? Na jednoj proslavi velikog sportskog uspeha, ugledah našu zastavu na kojoj je velikim slovima pisalo “inat”. Taman nekako sa zastave skinusmo petokraku, kad ono na njoj zasija inat!? Čitam da nam posebno prija što ovaj turcizam stranci ne mogu na svoj jezik da prevedu. Mogu oni što govore arapski, oni kažu “inad”, iz arapskog su ga preuzeli Turci, a mi od njih. Ako sam prave izvore konsultovao, inat je besmisleno i uporno suprotstavljanje zarad suprotstavljanja, a motiv nisu uverenja, već poriv da se drugome nešto dokaže. Dakle ni hrabrost, ni borbenost, ni istrajnost, ni prkos, ni čast, nije čak ni tvrdoglavost, već vrsta detinjastog i jogunastog ponašanja koje je uglavnom štetno po onog koji ga sprovodi. Simbol sa kojim se kolektivno poistovećujemo često se doživljava kao metafora koja (nedovoljno osvešćeno) oblikuje relacije koje gradimo sa okruženjem. Sve da se pojmu “inat” pripiše i neko drugo (umivenije) značenje, verujem da ne treba on da nam bude moralni orijentir i model ponašanja uz koji buduće generacije stasavaju. Poput kakvog naivnog trgovca što u izlog meće lošiju robu od one koju ima u radnji, mi sami nudimo (i hvalimo se) iskrivljenu sliku o sebi“, napisao je on u tekstu za Velike priče.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Velike Priče
Foto: Printscreen: Youtube/Agape
