Istrajnost kao poslovna veština: Tiha snaga koja gradi karakter

U savremenom biznisu često tražimo veliki pokretač – projekat, ideju, inovaciju – ali zaboravljamo na tihog, svakodnevnog saveznika: istrajnost.

Piše: Radomir Lale Marković, SIY trener

Zamislimo sledeći scenario: neko svakog dana, be, Radz izuzetka, uči jezik – možda pet minuta, možda pola sata. Na početku zna samo par fraza. Ali nakon godina doslednosti, ta osoba postaje sposobna da se sporazume u restoranu, zakupi kartu, razgovara s prodavcem. To nije slučajnost, već dokaz moći ponavljanja.

Zašto istrajnost ima smisla u poslu

1. Mikronavike, makroučinci

U korporativnom svetu često se govori o „malim, ali doslednim ulaganjima”. Recimo, svakodnevna analiza ključnih KPI-jeva, rutina za „fidbek” sa timom, ili čak tihih 10–15 minuta planiranja nakon radnog dana. Te rutine ne svetlucaju, ali stvaraju strukturu i sigurnost.

2. Istrajnost + mindfulness = otpornost

Mindfulness nas uči da se vraćamo pažnji – kad zablistaš, kad posrneš, kad se izgubiš. U navikama je isto: vraćaš se zadatku svaki dan, bez osuđivanja ako nije idealno izveden. Upravo to vraćanje, taj „reset”, gradi otpornost. Kada umetneš malu meditaciju, disanje ili samo svesnost u proces (npr. „dok pišem izveštaj, opažam misli koje skreću pažnju”) – taj spoj navike i pažnje čini da „ponoviti” ne bude robovanje, već svesna praksa.

3. Istrajnost kao signal vrednosti

U saradnji sa timom i klijentima, posvećenost iz dana u dan gradi poverenje. Ne morate svaki dan lansirati novinu, ali pokazivati da radite, prilazite kontrolno, isporučujete male korake – to je način da pokažete: „Ja stojim iza onoga što radim.”

Saveti za negovanje istrajnosti u profesionalnom životu

Odredi „minimum viable ponašanje”. Koja je najmanja stvar koju možeš učiniti da ostaneš u igri? Pet minuta pisanja, jedan poziv, jedna stara prilika da se proširi, kratka refleksija.

Integracija u dnevni ritam. Spoj naviku sa već postojećom rutinom – dok piješ jutarnju kafu, dok putuješ u kancelariju, pred spavanje. Uveži naviku sa delom dana koji je već automatizovan.

Praćenje i vizualizacija kontinuiteta. Vizuelni pokazatelj – urni kalendar, aplikacija, linija napretka – deluje motivišuće. Čak i kada se ne osećaš produktivno, pogled na niz „zelenih” dana podseća te: nisi krenuo juče.

Neutralno preusmeravanje pri prekidu. Ako propustiš dan ili dva, ne diži dramu. Promeni stav: „E, danas je bio izlet, vraćam se od sutra.” Taj empatijski, ali čvrst stav vraća te na kurs bez samokritikovanja, koje razara volju.

Raznolikost u rutini = duži angažman. Čak i u ponavljanju, menjaš nijanse – promeni vrstu zadatka, uloži nešto kreativno, uvrsti izazov. To sprečava zamor i održava svežinu.

Na kraju, istrajnost možda ne izgleda glamurozno. Ne obećava instant rezultate. Ali ona je stub na kojem se grade discipline, karakter i doslednost – bez kojih i najbolja strategija ostaje mrtvo slovo na papiru.

U poslovnom svetu, kao i u životu, uspeh ne dolazi onima koji su najbrži, već onima koji ne prestaju da idu.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Matija Vukov