Ista korpa, različite cene: Gde je hrana najskuplja u Evropi?

Iako su cene hrane u nekim evropskim zemljama niže od proseka Evropske unije, domaćinstva u tim državama često izdvajaju veći deo svog budžeta za osnovne namirnice. Drugim rečima, hrana je možda jeftinija, ali se „oseća teže“.

Hrana je jedan od najvećih troškova domaćinstava u Evropi. U proseku, građani EU na hranu troše oko 11,9 odsto ukupnih rashoda, dok u pojedinim zemljama, poput Rumunije, taj udeo ide i do 20 odsto.

Objavljena lista najboljih kuhinja na svetu – Srbija u samom vrhu

Koliko košta „ista korpa“ hrane u Evropi?

Eurostat poredi cene hrane kroz indeks nivoa cena. Ako se prosečna korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ista ta korpa koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji, Euronews Business.

Cena iznad 100 znači da je zemlja skuplja od evropskog proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na niže cene.

Foto: Freepik/rawpixel.com

Prema podacima za 2024. godinu, Severna Makedonija je najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Ista korpa tamo košta 73 evra, što je 27 odsto manje od proseka EU. Na drugom kraju liste nalazi se Švajcarska, gde ta korpa dostiže čak 161 evro, 61 odsto više od evropskog proseka.

Unutar same Evropske unije, Rumunija ima najniže cene hrane (74,6 evra), dok je Luksemburg najskuplji (125,7 evra). To znači da je hrana u Rumuniji oko 25 odsto jeftinija, a u Luksemburgu gotovo isto toliko skuplja u odnosu na EU prosek.

Zapad i sever Evrope najskuplji

Pored Švajcarske, među najskupljim zemljama nalaze se i Island i Norveška. Hrana je najmanje 10 odsto skuplja od proseka EU i u Danskoj, Irskoj, Francuskoj, Austriji i na Malti.

Generalno, zapadna Evropa i nordijske zemlje beleže najviše cene hrane na kontinentu.

Balkan i jugoistok Evrope najpovoljniji

Najniže cene hrane zabeležene su u jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu. Pored Severne Makedonije i Rumunije, znatno ispod proseka EU su i Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska.

Srbija (95,7) i Albanija (98,7) takođe su ispod evropskog proseka, dok je Španija oko pet odsto jeftinija od proseka EU. Većina zemalja centralne i istočne Evrope, poput Poljske, Slovačke, Češke i Mađarske, kreće se oko ili blago ispod proseka.

Zašto ove razlike imaju težinu?

Stručnjaci ističu da razlike u cenama ne nastaju slučajno. Troškovi proizvodnje, snabdevanja, energenata, ali i globalni poremećaji, poput pandemije i rata u Ukrajini, snažno su uticali na rast cena, naročito u manjim i otvorenijim ekonomijama.

Međutim, ključni problem nije samo u ceni, već u udel u budžetu koji hrana zauzima. U mnogim istočnoevropskim i balkanskim zemljama domaćinstva na hranu troše više od 20 odsto prihoda, dok je u bogatijim državama taj udeo uglavnom ispod 12 odsto.

„Zbog toga isti rast cena ima daleko teže posledice tamo gde su prihodi niži“, upozoravaju ekonomisti.

Plate, porezi i navike potrošača

Više plate često znače i više cene hrane. U zemljama poput Danske i Švajcarske, visoki troškovi rada u poljoprivredi, preradi i trgovini prelaze na krajnje potrošače. Važnu ulogu igraju i porezi, neke zemlje imaju nižu ili čak nultu stopu PDV-a na hranu, dok se u drugima primenjuje puna poreska stopa.

Na cene utiču i potrošačke navike: u zapadnoj i severnoj Evropi češće se kupuju organski, premium ili brendirani proizvodi, što dodatno podiže prosečne troškove.

Eurostatovi podaci ne uzimaju u obzir visinu prihoda, već samo nominalne cene. To znači da, iako je hrana skupa u Danskoj, građani te zemlje imaju veća primanja i mogu lakše da je priušte. U zemljama sa nižim platama, čak i niže cene predstavljaju ozbiljan teret za kućni budžet.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik