Holivudska žetva decenije: Kako je kukuruz iz filma „Interstellar“ doneo profit pre premijere

U savremenoj kinematografiji, gde digitalna postprodukcija (CGI) polako potiskuje potrebu za fizičkom scenografijom, britanski reditelj Kristofer Nolan ostaje dosledan svom puritanskom pristupu: ako nešto može da se izgradi ili uzgaji u stvarnom svetu, to će se i uraditi.

Upravo ta posvećenost detaljima dovela je do toga da produkcija filma Interstellar (2014) postane akter na tržištu žitarica, pretvarajući scenografski trošak u uspešnu investiciju.

Nolanov novi film „Odiseja“ zasenio Openhajmera

Vizija ispred ekrana

Kada su za potrebe scenarija bila neophodna nepregledna polja kukuruza kao poslednji izvor hrane za čovečanstvo, Nolan je odbio rad u studiju. Umesto toga, produkcijski tim je zakupio oko 200 hektara zemljišta u blizini Kalgarija, u kanadskoj provinciji Alberta.

Izbor lokacije bio je visokorizičan, jer su lokalni poljoprivrednici decenijama tvrdili da kukuruz na tom podneblju, zbog specifičnih klimatskih uslova, ne može da dostigne punu zrelost.

Međutim, Nolan se nije oslanjao na puku sreću. Konsultovao se sa kolegom Zakom Snajderom, koji je za potrebe snimanja filma „Čovek od čelika“ uzgajao manju parcelu na sličnom terenu. Ohrabren tim iskustvom, Nolan je angažovao stručnjake za navodnjavanje i agronomiju, transformišući kanadsku pustoš u plodno poljoprivredno dobro.

Žetva koja je isplatila samu sebe

Glavni cilj bio je dobiti autentičan vizuelni identitet filma, specifično kretanje stabljika na vetru i realističnu prašinu koju podižu vozila. Ipak, onog trenutka kada je pala poslednja klapa, postavilo se pitanje šta uraditi sa tolikim prinosom.

Foto: AP Photo/Chris Pizzello

Odluka je bila čisto ekonomska, umesto da polje prepuste propadanju ili ga unište, produkcija je organizovala profesionalnu žetvu. S obzirom na to da je kukuruz bio visokog kvaliteta, plasiran je na tržište kao komercijalni proizvod.

Ekonomska računica ovog poduhvata pokazala je sledeće:

• Povraćaj investicije: Prihodi od prodaje kukuruza u potpunosti su pokrili troškove zakupa zemljišta, sistema za navodnjavanje i rada poljoprivrednika.
• Čist profit: Prema navodima same produkcije, nakon namirenja svih troškova, preostala je značajna suma koja je vraćena u budžet filma.
• Marketinška vrednost: Pored direktne zarade, priča o „Nolanovim farmerima“ postala je besplatan i izuzetno efektan marketing, učvrstivši kultni status filma i pre njegove premijere.

Pametan spoj umetnosti i pragmatizma

Ovaj primer ilustruje širu sliku modernog biznisa: održivost i praktičnost često idu ruku pod ruku sa kreativnošću. „Nolanov kukuruz“ nije bio samo scenografski element, već dokaz da se uz dobru logistiku i analizu rizika čak i najskuplji umetnički prohtevi mogu pretvoriti u profitabilan poduhvat.

Dok holivudski studiji troše milione dolara na rendere koji često deluju veštački, Interstellar je ponudio lekciju iz staromodnog preduzetništva. Autentičnost se, očigledno, isplati, nekada kroz bioskopske karte, a nekada kroz cenu po toni na berzi žitarica.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: AP Photo/Chris Pizzello, Unsplash