GreenUp Hub: Nova generacija zelenih startapa u Srbiji

U Palati nauke, 26. novembra, biće predstavljeni rezultati prve generacije GreenUp akceleratora – deset startapa koji su poslednjih meseci razvijali zelena i održiva rešenja uz podršku mentora iz ICT Hub-a i GIZ-a. Sa Tomislavom Kneževićem, team leaderom na projektu Green Economy u GIZ-u, i Vojislavom Vučićevićem, innovation consultantom u ICT Hub-u, razgovarali smo o tome šta GreenUp Hub menja u domaćem greentech ekosistemu i zašto je sada pravi trenutak da se ozbiljno podrže zelene inovacije.

GreenUp akcelerator kao izuzetna prilika za domaće startape

Tomislav Knežević, team leader na projektu Green Economy, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), rekao je za BIZLife da Nemačka razvojna saradnja u Srbiji, čiji je GIZ deo, već 25 godina pruža podršku razvoju mnogim sektorima, a posebno inovativnim rešenjima koja doprinose održivom razvoju.

“GIZ već godinama unazad podržava razvoj inovativnog sektora u Srbiji, sa posebnim fokusom na oblast zelene ekonomske tranzicije i kreiranje zelenih proizvoda i usluga koje dovode do smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i klimu”, objasnio je Knežević.

Prema njegovim rečima, GreenUp akcelerator predstavlja izuzetnu priliku za domaće startape da, pod stručnim vođstvom iskusnih mentora, usavrše svoje specifične veštine i znanja, sa ciljem da time ojačaju svoju poziciju i konkurentnost na tržištu zelenih proizvoda i ostvare ubrzani rast.

Kako kaže, mapiranje pružalaca zelenih tehnologija i procena njihove zrelosti pokazali su da u Srbiji postoji razvijajući domaći sektor zelenih tehnologija i da su najčešća tehnološka rešenja iz oblasti poljoprivredne i cirkularne ekonomije, usmerena na održivo korišćenje resursa i poboljšanje efikasnosti.

“GreenUp Hub projekat svojim dosadašnjim aktivnostima doprinosi razvoju domaće proizvodnje zelenih tehnologija i iskorišćavanju njihovog potencijala, naročito u kontekstu uključivanja našeg inovativnog sektora u globalne lance vrednosti. Znanje i ekspertiza postoje, posebno u energetici i zaštiti životne sredine, ali nedostaje sistemska i strukturirana platforma za transfer znanja i koordinaciju ključnih aktera, kao i usklađivanje podsticajnog regulatornog okvira potrebnog za razvoj tržišta zelenih inovacija”, kaže on za BIZLife.

Na pitanje kako donosioci odluka, biznisi, investitori i mladi treba da gledaju na ovaj projekat, Knežević kaže da svi navedeni akteri u inovativnom sektoru treba da ovaj projekat vide kao veliki podsticaj za zajednički rast i razvoj, kao i da u okviru svoje uloge aktivno doprinesu zajedničkom cilju.

“Kada govorimo o zelenim inovacijama i zelenoj transformaciji, često se fokus stavlja isključivo na obaveze. Međutim, ona u suštini predstavlja veliki potencijal kako za biznise, investitore i donosioce odluka, tako i za nove startape koji tek ulaze u oblast zelenih tehnologija. Sam program akceleratora prepoznaje zelene inovacije i tehnologije kao ključne za održivi razvoj i dugoročnu konkurentnost domaće privrede”, zaključuje on.

U Palati nauke, 26. novembra, biće predstavljeni rezultati prve generacije GreenUp akceleratora – deset startapa koji su poslednjih meseci razvijali zelena i održiva rešenja uz podršku mentora iz ICT Hub-a i GIZ-a.

GreenUp Hub – infrastruktura za sledeću generaciju zelenih inovacija u Srbiji

Na pitanje kako najjednostavnije objasniti šta je GreenUp Hub, Vojislav Vučićević, innovation consultant u ICT Hub-u, kaže da je GreenUp Hub nastao iz vrlo jednostavne potrebe – u Srbiji postoji znanje, postoji tehnologija, ali ne postoji dovoljno putanja do tržišta za zelene inovacije.

”Mi smo želeli da popunimo baš tu prazninu. S jedne strane, mapirali smo ceo ekosistem zelenih tehnologija, u smislu ko su akteri, šta razvijaju, koliko su njihove tehnologije zrele i gde zapinje. A s druge strane, povezali smo te inovatore sa kompanijama, opštinama i industrijama koje realno mogu da budu prvi korisnici njihovih rešenja. U praksi, GreenUp Hub radi tri stvari koje su ekosistemu nedostajale: daje vidljivost domaćim greentech rešenjima, stvara platformu za saradnju i gradi tržište tamo gde ga nema dovoljno. To je razlog zašto smo ga pokrenuli – da zelene tehnologije ne ostanu u laboratoriji, nego da pronađu svog prvog kupca”, rekao je Vučićević za BIZLife.

Prema njegovim rečima, najveći dokaz da GreenUp ima smisla jesu konkretni pomaci koje vidimo kod startapova.

”Ne u prezentacijama, nego u njihovim proizvodima i poslovnim koracima. Svi oni su ušli u program sa dobrim idejama, ali većina nije imala jasan komercijalni put, pristup partnerima ili dovoljno strukturiranu podršku da ubrza razvoj. Sada vidimo tehnologije koje su funkcionalnije, biznis modele koji su jasniji, i – najveća vrednost – vidimo da su kompanije i potencijalni kupci počeli da razgovaraju sa njima na potpuno drugačijem nivou. Za mene je to ključni signal: kada ekosistem počne da se spaja oko konkretnih problema, a ne samo oko događaja i diskusija. Ako deset timova danas ima jasniji put ka tržištu nego što su imali pre šest meseci, onda GreenUp radi upravo ono zbog čega je i nastao”, objašnjava on.

Vučićević kaže da GreenUp vidi kao dugoročnu platformu – ne projekat koji traje 18 meseci, već kao infrastrukturu za sledeću generaciju zelenih inovacija u Srbiji. Da bi se to desilo, potrebna su tri aktera.

”Korporacije imaju ulogu prvih kupaca – bez njih nema tržišta, nema validacije i nema rasta. Država mora da postavi jasne signale i stimulacije, od zelenih javnih nabavki do podrške pilot-projektima i regulatornih sandbox okruženja. A investitori su ti koji mogu da zatvore poslednji jaz, jer nema ozbiljnog greentech razvoja bez strpljivog kapitala. Ako ta tri aktera počnu da rade koordinisanije, GreenUp može postati centralna tačka zelenog ekosistema, kao mesto gde se znanje, kapital i problemi iz privrede susreću. U suštini, naredne godine vidim kao period u kojem GreenUp prelazi iz ‘inicijative’ u sistem koji gura zelene tehnologije u realnu ekonomiju”, rekao je on.

GreenUp Akcelerator u partnerstvu sprovode 2 inicijative: GreenUp Hub – projekat koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje sprovodi GIZ Serbia u partnerstvu sa ICT Hub-om i Centrom za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu u okviru projekta UNIDO/Global Environment Facility “Globalni program za zelenu hemiju i inovacije” Globalgreenchem koji vodi Univerzitet Jejl (SAD).

Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč

Foto: Ustupljene fotografije