Godina bez parlamentarnih izbora: Ko je novi Cvetković?
Piše: Nataša Mijušković
Srbija, ipak, neće četvrti put za pet godina na parlamentarne izbore. Tako je prelomio i u ponedeljak, 27. februara, saopštio predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Kaže, ne postoje razlozi za održavanje vanrednih izbora. Potrebni su nam, nastavlja, rast i ozbiljnost, “a imamo i stabilnu većinu koja dobro funkcioniše u Skupštini”. Prevagnulo je i stanovište da u vreme regionalnih potresa ne bi bilo svrsishodno da se, čak ni privremeno, pravi vakuum u svim vodećim državnim institucijama. Ili su, ipak, presudila neobjavljena istraživanja javnog mnjenja?
Hajdemo redom. Razlozi za vanredne parlamentarne izbore još manje su postojali pre godinu dana, ali su u martu ipak održani – uz objašnjenje da je potreban širi konsenzus za reforme za koje je potreban pun mandat Vlade, odnosno četiri godine. Epilog je bio – manji konsenzus. Jer, koalicija koju predvodi SNS, sa 157 mandata, spala je na 131 mandat! Premijer, sada, kaže, da postoji stabilna većina!? Kako je 131 stabilnije od 157 i koliko je stabilna većina u kojoj imaš samo šest poslanika više? Jedino logično objašnjenje koje se, doduše, nezvanično čuje, jeste da u vreme velikih tenzija u okolnim zemljama nije potrebno Srbiju dodatno destabilizovati vanrednim izborima.
Da su izbori kojim slučajem raspisani, objašnjenje bi bilo da je uvek dobro proveriti legitimitet, a i ništa nas ne koštaju, jer se održavaju istovremeno s redovnim predsedničkim izborima. Niko, doduše, ne pominje vreme koje se gubi tokom izborne kampanje i posle izbora, kao ni to da su, na primer, prošlogodišnji dobri ekonomski pokazatelji mogli da budu još bolji, da se nekoliko meseci nije potrošilo na kampanju i formiranje Vlade.
I ovoga puta, kao i pred svake izbore, puštani su probni baloni; da se ispipa bilo javnosti, zahteve za raspisivanje parlamentarnih izbora obično ispostavljaju pojedini funkcioneri vladajuće koalicije. Uoči prošlogodišnjih vanrednih izbora, to su bili Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, ovoga puta, Dragan Marković Palma i , najglasniji iz opozicije (mada se neki ne bi zakleli da mu je tu mesto), Pokret „Dosta je bilo“. Međutim, Ivica Dačić, koji u poslednje vreme bolje zastupa stavove SNS-a nego SPS-a, smatra da nema potrebe za vanrednim parlamentarnim izborima, „jer u Srbiji postoji politička stabilnost“. I uz napomenu da je, upravo zbog stabilnosti, Vučić zajednički kandidat vladajuće koalicije za predsednika Srbije. Šta će biti sa stabilnošću Vlade i zašto stabilnost nije mogao da čuva na funkciji premijera, nije se izjašnjavao.
Da, ipak, sve zavisi od jednog čoveka, ako ne pre, bilo je jasno u Nišu, 24. februara, na postavljanju kamena temeljca za treću fabriku nemačkog “Leonija”, kada je premijer odgovarao na razna novinarska pitanja, između ostalog, i o izborima. Na pitanje da kaže svoj stav o raspisivanju parlamentarnih izbora, odgovorio je: “Kada bih vam rekao čemu sam bliži, pretpostavili biste šta je odluka“. Ostali (u vlasti) su tu da puštaju probne balone, da napadaju (npr. nagoveštaj Nikolićeve još jedne kandidature) i brane (najavu Vučićeve predsedničke kandidature) kad treba. Ko će, od njih takvih, naslediti Vučića na mestu premijera i sprovesti sve one reforme za koje je potreban pun mandat? I da li prava borba, i to pred njegovim vratima, tek predstoji?
Da li je to Ivica Dačić, koji izjavama koje je davao poslednjih meseci nije mogao više i bolje da se preporuči za (još jedan) premijerski mandat? Ministar finansija Dušan Vujović koji je sve vreme uspeo da ostane po strani prljavih političkih igara i koji bi, pre svega zbog svoje stručnosti, i opoziciji i javnosti ostavio manji prostor za kritiku? Ili Zorana Mihajlović koja ne krije da su joj ambicije mnogo veće od ministarske funkcije, iako je u međuvremenu prestala da pominje svoju predsedničku kandidaturu? Ili Nebojša Stefanović, u koga Vučić možda ima najviše poverenja? Ili ime premijera uopšte nije bitno: „Jer, kada bih vam rekao čemu sam bliži, pretpostavili biste šta je odluka“.
Izvor: BIZLife
