Slika je neujednačena. Napredne ekonomije se kreću oko rasta od oko jedan i po procenat, dok velike ekonomije u razvoju i dalje rastu dvostruko brže – nešto iznad četiri procenta. Time se nastavlja stari trend: zemlje sa višim dohotkom bore se sa slabom produktivnošću i demografijom, dok deo tržišta u razvoju i dalje ima „startnu brzinu”, ali uz veće spoljne šokove.

Inflacija više nije glavna zvezda naslovnih strana. U izveštajima centralnih banaka naglašava se da se pritisci na cene smiruju, a ključne kamatne stope, uglavnom, stoje u mestu – dovoljno visoke da drže inflaciju pod kontrolom, ali bez novih agresivnih povećanja. Mediji ovo opisuju kao prelazak iz faze gašenja požara u fazu življenja sa „trajno skupljim novcem”.

Još jedan motiv koji se ponavlja jeste priča o produktivnosti. Istraživanja pokazuju da glavninu rasta produktivnosti u pojedinim ekonomijama generiše relativno mali broj „izuzetnih” firmi, dok većina preduzeća jedva održava korak. U analizama se naglašava da upravo veća upotreba digitalnih tehnologija, automatizacije i veštačke inteligencije omogućava tim firmama da „pobegnu” ostatku tržišta, čime se produbljuju razlike unutar istih sektora i zemalja.

Svet blokova i duplih lanaca snabdevanja

Kada je reč o međunarodnoj trgovini, brojevi ne izgledaju dramatično, svetska razmena roba i usluga nastavlja da raste, ali tek nešto brže od globalnog BDP-a. Dakle, ulazimo u fazu u kojoj je podeljeno tržište postalo „novo normalno”.

Godišnji izveštaji o trgovini govore o jačanju blokova, većem broju tarifa i sve izraženijem „pregrupisavanju” lanaca snabdevanja. Umesto jednog velikog, relativno ujednačenog globalnog tržišta, opisuje se mozaik regiona i političkih sfera uticaja. Zbog toga kompanije sada moraju da procenjuju ne samo cene i logistiku već i geopolitičku lojalnost, rizik od sankcija i stabilnost regulatornog okvira.

Istraživanja koja prate ponašanje kompanija u toj novoj realnosti pokazuju da velika većina biznisa svesno razgranava dobavljače i kanale. U jednom od globalnih izveštaja navodi se da oko tri četvrtine anketiranih kompanija aktivno širi bazu dobavljača, a više od dve trećine koristi „neutralne” logističke i proizvodne habove, u zemljama koje nisu čvrsto vezane za jedan politički blok.

U regionalnim analizama posebno se izdvajaju primeri delova Azije i drugih „posredničkih” ekonomija koje profitiraju od preusmeravanja lanaca, bilo kao alternativne proizvodne baze, bilo kao tranzitne tačke. Ali ovo nije „slobodna trka ka dnu”, već stalno balansiranje između prilagodljivosti i otpornosti. Kompanije istovremeno razvijaju duple lance, planove za obilazak kriznih zona i oslanjaju se na nove tehnologije kako bi ispratile rizike u realnom vremenu.

Frolopiaton Palm, Freepik

Kontrolisani brojevi i nekontrolisani rizici

Ako se pogleda samo makroekonomija, godina deluje „podnošljivo”. Ali veliki godišnji izveštaji o rizicima šalju drugačiju poruku. Ekonomski pokazatelji jesu stabilniji, dok su geopolitički, klimatski i društveni rizici sve veći. Najurgentnija pretnja u kratkom roku jeste klasični sukob između država, odmah iza toga su dezinformacije i pogrešne informacije, ekstremni vremenski događaji, društvena polarizacija i sajber napadi. U srednjem roku jačaju klimatski stres i napetosti u društvu, a u dugom roku dominiraju upravo klimatske promene i posledice tehnoloških poremećaja.

Veštačka inteligencija u analizama zauzima dvostruku poziciju. Sa jedne strane, u poslovnim izveštajima se tretira kao ključni izvor buduće produktivnosti. Istraživanja poslovne upotrebe AI-ja pokazuju da je 2025. godine gotovo devet od deset većih kompanija prijavilo da koristi AI u bar jednoj funkciji, što je snažan skok u odnosu na stanje pre samo nekoliko godina. Najčešće se primenjuje u podršci korisnicima, marketingu, analizi podataka i unutrašnjim procesima.

Sa druge strane, rizik od zloupotrebe AI tehnologija izdvojen je kao jedan od ključnih faktora koji pojačavaju problem dezinformacija. Generativni modeli olakšavaju masovnu produkciju uverljivih tekstova, slika i videa, što otežava razlikovanje pouzdanih informacija od propagande ili manipulacije. Takva kombinacija polarizovanih društava i moćnih alata za manipulaciju informacijama može dugoročno da oslabi i političke i ekonomske institucije.

Klimatski rizici su još jedna konstanta u poslovnim pregledima 2025. godine. Finansijske institucije upozoravaju na to da ekstremni vremenski događaji sve češće remete proizvodnju, logistiku i poljoprivredu, dok globalni izveštaji naglašavaju da će bez dodatnih ulaganja u prilagođavanje klimatski šokovi sve češće prerastati u ekonomske krize na regionalnom nivou.

Iza nas je godina „tihog stresa”

Kada se sve sabere, poslovna 2025. izgleda kao godina „tihog stresa”. Rast je prisutan, slabiji je nego što je bio, trgovina ipak funkcioniše, ali pod novim pravilima blokova i tarifa. Tehnologija donosi velike dobitke produktivnosti, ali i ozbiljne probleme u informacionom i bezbednosnom smislu.

Najvažnija promena možda nije u tome koliko je globalna ekonomija porasla u ovoj godini, već u tome kako se kompanije i države prilagođavaju svetu u kom su šokovi češći, a poverenje ređa roba. U takvom okruženju, ekonomski pregledi poslovne 2025. zajednički poručuju: ključni zadatak za naredne godine biće da se pronađe balans između rasta, otpornosti i odgovorne upotrebe novih tehnologija, pre svega veštačke inteligencije.