Generacijski jaz nije prepreka, on najavljuje novu fazu tržišta rada

Promene na tržištu rada danas su brže i vidljivije nego ikada. Pandemija, geopolitičke nestabilnosti, energetske krize i ubrzani tehnološki razvoj zauvek su promenili odnos između poslodavaca i zaposlenih. U tom novom kontekstu, generacijske razlike postale su jedan od ključnih faktora koji oblikuju poslovnu realnost.

Dok su prethodne generacije stabilnost i sigurnost smatrale glavnim ciljevima karijere, mlađe generacije na posao gledaju drugačije. Plata jeste važna, ali više nije jedina „valuta“. Fleksibilnost, smisao, mogućnost razvoja i balans između privatnog i poslovnog života postali su presudni.

Prema rečima Milene Manojlović Kostenjak, HR konsultantkinje iz Gi Group Holding, tržište rada se nalazi u fazi u kojoj se očekivanja zaposlenih menjaju brže nego što se mnoge kompanije prilagođavaju.

„Različite generacije imaju potpuno drugačiji pogled na karijeru jer imaju i drugačiji pogled na život. Ono što je nekada bilo luksuz, danas se podrazumeva, dok se kriterijumi stalno pomeraju naviše“, ističe Manojlović Kostenjak.

Idealan posao nekad i sad

Nekada je idealan posao podrazumevao stalni radni odnos i sigurnu platu. Dodatni benefiti bili su ograničeni i jasno definisani. Danas su osnovna sredstva za rad, poput laptopa i telefona, nešto što se ne dovodi u pitanje, dok benefiti poput privatnog zdravstvenog osiguranja, rada na daljinu ili skraćenog radnog vremena postaju standard.

Generacija Z posebno insistira na fleksibilnosti i bržem profesionalnom razvoju. Očekuju mogućnost učenja, jasne prilike za napredovanje, ali i razumevanje različitih životnih okolnosti zaposlenih.

„Mladi danas ne traže samo posao, već okruženje u kojem mogu da se razvijaju, uče i budu prihvaćeni takvi kakvi jesu. Fleksibilni oblici rada, inkluzivne politike i autentični poslodavci za njih su ključni faktori“, objašnjava ona.

Jedan od najvećih izazova savremenog tržišta rada jeste pitanje organizacije rada. Hibridni i „remote“ modeli više nisu izuzetak, već očekivanje. Veliki deo pripadnika Generacije Z smatra da je mogućnost rada van kancelarije osnovni uslov prilikom razmatranja ponude za posao.

„I dalje imamo situacije u kojima kompanije gube izuzetno kvalitetne kandidate jer insistiraju na rigidnim pravilima rada. Kandidati danas vrlo jasno znaju šta žele i nisu spremni na kompromise koji im ne odgovaraju“, navodi Manojlović Kostenjak.

Zakonodavni okvir koji kaska

Istovremeno, zakonodavni okvir još uvek ne prati u potpunosti ove promene, što dodatno komplikuje situaciju. Očekuje se da će u narednim godinama fleksibilni modeli rada morati biti jasnije definisani i regulisani.

Simbolični benefiti, poput službenog automobila ili posebne kancelarije, sve manje igraju ulogu kod mladih zaposlenih. Umesto toga, akcenat je na kvalitetu radnog okruženja, kulturi kompanije i brizi o zaposlenima.

„Privatno zdravstveno osiguranje danas se očekuje, ne samo od strane mladih, već i starijih generacija. Njegovo odsustvo često može biti razlog zbog kog kandidat odustaje od ponude“, kaže ona.

Jedan od najčešćih razloga nezadovoljstva mladih jeste osećaj da se njihov glas ne čuje. Rigidni sistemi, sporo donošenje odluka i odsustvo dijaloga dovode do toga da mladi traže alternative.

„Mladi su pokretači promena. Oni su digitalno pismeni, inovativni i spremni da preuzmu odgovornost. Problem nastaje kada sistem ne želi ili ne ume da ih čuje“, ističe Manojlović Kostenjak.

Neplaćena praksa

Kompanije koje su spremne da ponude fleksibilnije uslove rada i otvoreniju komunikaciju imaju znatno manje problema sa pronalaženjem i zadržavanjem talenata. Na tržištu rada, situacija sa junior pozicijama sve više podseća na onu sa seniorima – kvalitetni kandidati imaju mogućnost izbora. Mladi sve češće odbijaju neplaćene ili slabo plaćene prakse ukoliko u njima ne vide jasnu vrednost.

„Nije realno očekivati da neko dolazi danima na praksu, a da mu nisu pokriveni osnovni troškovi. Kvalitetna prak mora da ponudi znanje, mentorstvo i jasnu perspektivu“, naglašava ona.

Pronalaženje talenata danas se sve više oslanja na digitalne kanale i društvene mreže. Mladi svoje profile koriste kao lični portfolio, a LinkedIn je postao centralno mesto za povezivanje kandidata i poslodavaca.

„Mladi su navikli da im informacije dolaze. Isto očekuju i kada je posao u pitanju. Zato kompanije moraju biti prisutne tamo gde su i kandidati“, objašnjava Kostenjak.

Ono što najviše iznenađuje starije generacije jeste spremnost mladih da jasno postave granice – i da bez zadrške promene posao ukoliko njihova očekivanja nisu ispunjena.

„Kada sam ja počinjala karijeru, bilo je nezamislivo pitati za platu. Danas mladi otvoreno govore o svojim očekivanjima. To nije znak neozbiljnosti, već samopouzdanja“, zaključuje ona.

Tržište rada se nepovratno promenilo. Generacijski jaz nije prepreka, već signal da ulazimo u novu fazu razvoja poslovnog okruženja. Prednost će imati oni poslodavci koji to razumeju i koji su spremni da se menjaju zajedno sa ljudima koji tek dolaze.

Izvor: BIZLife

Foto: Milena Manojlović Kostenjak, Freepik/rattana.r