Gde se živi najbolje u Evropi, a gde se jedva sastavlja kraj s krajem?
Uprkos zajedničkim vrednostima i kulturnim vezama, razlike u prihodima širom Evrope i dalje su velike. Te razlike se donekle smanjuju kada se uzme u obzir kupovna moć, ali i dalje ostaje značajan jaz.
Poslednjih godina evropska domaćinstva suočila su se sa ozbiljnim rastom troškova života, dodatno pojačanim ratom u Ukrajini i poremećajima u snabdevanju nakon pandemije. Mnoge porodice morale su da smanje potrošnju i danas pažljivo planiraju svaku potrošenu paru, čak i sada kada se inflacija približava ciljanoj stopi Evropske centralne banke od 2%.
Kako se meri standard?
Jedan od uobičajenih pokazatelja je medijanski ekvivalentni raspoloživi dohodak, odnosno tipičan prihod po osobi u domaćinstvu, prilagođen broju članova i nakon oporezivanja, piše Euronews Business.
Prema podacima za 2024. godinu, ovaj dohodak se kreće od 3.075 evra u Albaniji do čak 50.799 evra u Luksemburgu. Unutar EU, najniži medijanski prihod ima Bugarska – 7.811 evra, dok prosek EU iznosi 21.582 evra.
Foto: Unsplash
Na vrhu liste nalaze se Švajcarska, Norveška i Luksemburg, a zatim Danska, Austrija, Irska, Holandija i Belgija, sa prihodima između 30.000 i 35.000 evra. Iznad proseka su i Finska, Nemačka, Švedska i Francuska.
Sa druge strane, Severna Makedonija, Turska i Crna Gora nalaze se među najnižima u Evropi. U samoj EU, uz Bugarsku, Mađarska i Rumunija takođe beleže prihode ispod 10.000 evra.
Jasan istočno-zapadni raskol
Podaci pokazuju vidljiv jaz: Zapadna i Severna Evropa žive bolje, dok Jugoistočna i Istočna Evropa zaostaju. Razlika između Luksemburga i Bugarske prelazi 40.000 evra.
Kako objašnjava dr Stefano Filauro sa Univerziteta Sapienza u Rimu, nivo prosperiteta danas je rezultat dugoročnih faktora kao što su istorijski razvoj privrede, industrijalizacija i izgradnja socijalne države.
Kako navodi ekonomistkinja iz Međunarodne organizacije rada, Đulija De Lacari, države sa produktivnijim sektorima, finansijama, IT-ju ili naprednoj industriji, mogu da isplaćuju znatno veće plate.
Ekonomije koje se više oslanjaju na poljoprivredu ili usluge niže dodate vrednosti imaju niže zarade.
Šta se menja kada pogledamo kupovnu moć?
Kada se plate uporede kroz standard kupovne moći (PPS), razlike se smanjuju, ali su i dalje velike. Medijanski prihod tada ide od 5.098 PPS u Albaniji do 37.781 PPS u Luksemburgu.
Prosek EU iznosi 21.245 PPS, dok je Mađarska najniže rangirana među članicama EU sa 11.199 PPS. Zemlje poput Poljske, Rumunije i Bugarske izgledaju znatno bolje po ovom kriterijumu nego po nominalnim platama. Među najvećim ekonomijama EU, Nemačka i Francuska ostaju iznad proseka, dok su Italija i Španija nešto ispod.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
