Gde se „kuva“ NES kafa?
Dok ispijate šoljicu svog omiljenog Nescaféa, verovatno vam ni na kraj pameti nije to da iza svakog gutljaja, u kom uživate u tom trenutku, stoje desetine naučnika Istraživačkog i tehnološkog centra kompanije Nestlé, u francuskom gradiću Tur (Tours). Taj tim stručnjaka decenijama radi na oplemenjivanju biljaka kafe koje bi mogle da prežive budućnost koju nam stvaraju klimatske promene. Ali to nije sve, na kraju tog mukotrpnog rada upravo će oni odabrati najkvalitetnija zrna, sa plantaža na svim meridijanima, i od njih napraviti idealnu mešavinu za savršen ukus u šoljici kafe.
Cilj tog instituta je da stvore sorte kafe koje su otporne na sušu, bolesti, štetočine i da se lako prilagode različitim poljoprivrednim uslovima. U fokusu su dve vrste kafe : Arabika i Robusta , koje se suočavaju sa čestim sušama i bolestima poput rđe lista, trenutno najveće pretnje za proizvođače širom sveta.
dr Džeron Dajkman, direktor Nestlé Instituta za poljoprivredne nauke
„Te nove sorte nastaju ukrštanjem različitih „roditelja“, sa ciljem da dobijemo biljke koje daju više plodova, koje su otpornije na klimatske promene, dakle na sušu, poplave i visoke temperature i koje su tolerantnije na bolesti. To je jedan od načina na koji pokušavamo da osiguramo da kafa i dalje bude dostupna na tržištu i u godinama koje dolaze.“ – objašnjava dr Džeron Dajkman, direktor Nestlé Instituta za poljoprivredne nauke
Proces stvaranja najkvalitetnije kafe počinje analizom genetske raznovrsnosti – kako biljka izgleda (fenotip) i šta piše u njenom DNK (genotip). Kada se pronađu idealni „roditelji“, sprovodi se pažljivo ukrštanje – ručnim prenosom polena. Dobijeni potomci zatim putuju u istraživačke stanice u Obali Slonovače, Ekvadoru i Tajlandu, gde počinje faza testiranja prinosa, otpornosti i ukusa.
„Od trenutka kada identifikujemo koje biljke želimo da ukrstimo, do trenutka kada se mlade biljke nađu na terenu, potrebno je oko 20 godina. To je dug proces. Pre nego što kafa procveta na terenu, treba joj oko tri do pet godina. Tada identifikujemo koje biljke želimo dalje da testiramo i umnožavamo ih, stavljamo ih u različite agro-ekonomske uslove.“ – dodatno pojašnjava dr Dajkman.
Najbolji primerci prelaze u sledeći krug – masovna testiranja u različitim zemljama i uslovima, uključujući regenerativnu i agro-šumarsku proizvodnju.
„Danas možemo dosta da predvidimo. Ne počinjemo od jedne biljke i idemo sve do kraja, već imamo ceo niz različitih sorti u razvoju koje paralelno testiramo. Pratimo kako se ponašaju na terenu — kakav je prinos, kvalitet ploda… Tako da kada dođu u ruke farmerima, već znamo kako se ponašaju. Na početku pravimo veliki broj različitih ukrštanja, ali selektujemo samo najbolje koje dalje razvijamo i za koje možemo da predvidimo performanse u različitim uslovima i metodama uzgoja.“ – ističe direktor Nestlé Instituta za poljoprivredne nauke.
Razlike među biljkama su velike, poput različitih recepata za tortu, objašnjavaju naučnici koji kreiraju najkvalitetnija zrna kafe. Nestlé, kako s ponosom ističu, ne koristi genetsku modifikaciju, već prirodnu selekciju – birajući biljke sa najboljim osobinama i previđajući njihove karakteristike na osnovu genoma. Tako je prošle godine, zajedno s partnerima, kompanija objavila genome Arabike i Robuste, uključujući i pet sorti otpornih na rđu lista.
„Učestvuju i farmeri kroz više lokacijska testiranja, što opet traje godinama. Kad razvijemo sorte koje daju bolji prinos od postojećih, one moraju biti registrovane i sertifikovane u državama u kojima želimo da ih plasiramo. Tek tada mogu da stignu do farmera kroz Nescafé plan. I ceo taj proces traje oko dve decenije.“ – naglašava dr Džeron Dajkman.
Jana Mihajlova, viši potpredsednik kompanije Nestle
Inače, sadnice se često daju besplatno ili uz subvenciju – ne radi profita, već zbog stvaranja otpornijih useva sa manjim karbonskim otiskom, a samo tokom 2024. godine distribuirano je 21 milion sadnica kafe radi poboljšanja prinosa i prilagođavanja klimatskim promenama
„Tržište kafe je veoma živo i dinamično, neprestano se menja. Potrošači u Evropi su veoma zahtevni i vidimo kako se trendovi menjaju iz godine u godinu. Ranije su ljudi pili kafu uglavnom radi stimulacije, da započnu dan ili se razbude. Danas je fokus više na uživanju — sofisticiranije šolje kafe, crne ili bele, postaju sve popularnije. Drugi veliki trend je hladna kafa. Nekada se kafa pila samo topla, a danas je jedna od deset šolja u Evropi – hladna. Mlađe generacije posebno vole hladne napitke i mi odgovaramo na taj trend novim proizvodima. – poručuje Jana Mihajlova, viši potpredsednik kompanije Nestle i direktor kategorije kafe za zonu Evropa
Nestle je, na primer, razvio Nescafé Neo, vrhunsku inovaciju za sofisticirano uživanje, kao i Nespresso Concentrate, koji je savršen za pripremu raznih hladnih napitaka. To su proizvodi koji su odlično prihvaćeni u nekoliko zemalja i u kompaniji se nadaju da ćemo dalje širiti njihovu dostupnost.
„Hladna kafa će nastaviti da raste kao trend, kako u domaćinstvima, tako i u kafićima i restoranima. To će biti jedan od ključnih pravaca. Drugi važan trend su funkcionalne kafe: kafa obogaćena dodatnim sastojcima koji donose zdravstvene koristi, poput proteina ili vitamina. Kafa kao „vozilo“ za unos korisnih sastojaka verovatno će igrati sve veću ulogu“ – dodaje Jana Mihajlova
Zanimljivo je i to da je u poslednjih 20 godina Istraživački i tehnološki centar kompanije u Turu razvio deset novih sorti kafe, a inače, Nestlé godišnje izdvaja oko 1,7 milijardi dolara za najrazličitije naučno-tehnološke inovacije. Zbog svega ovoga i ne čude podaci koji govore o tome zašto je Nestle na sigurnom prvom mestu proizvođača kafe na svetu i zbog čega je daleko ispred konkurencije. Nescafé je prva instant kafa na svetu, a nastala je 1938. godine, svaka sedma kafa popijena na planeti Zemlji zapravo je Nescafé, a svake sekunde se širom planete popije se 6100 šoljica kafe baš tog proizvođača. Nescafé je bila prva kafa koja je stigla na Mont Everest, kao deo ekspedicije Edmunda Hilarija 1953. godine, a 1969. Nescafé je lansirana u svemir zajedno sa astronautima Nilom Armstrongom, Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom, kako bi mogli da ostanu budni prilikom sletanja na Mesec.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Nestlé
