Gaspromnjeft završava Hram
Naši narodi imaju jake mnogovekovne duhovne veze i nadamo se da će Hram Svetog Save postati najveći spomenik rusko-srpskog prijateljstva, koje uspešno odoleva zubu vremena, kaže za Novosti Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora kompanije „Gaspromnjeft“. On naglašava da će iznos od četiri miliona evra, koje je ova kompanija izdvojila za završetak radova na Hramu na Vračaru, biti namenjen za tehničke radove na mozaiku kupole, ukupne površine 1.230 kvadratnih metara. Umetničko rešenje već je doneto, a predstoji izbor najboljeg izvođača radova, sa kojim će „Gaspromnjeft“ potpisati ugovor.
– Sva tehnička pitanja razrađivaćemo sa srpskim i ruskim učesnicima projekta. Predstavnik ruske vlade kao koordinator projekta biće „Rossotrudničestvo“, organizacija Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Sa srpske strane je to Glavni odbor Društva za podizanje Hrama.
Šta vas je motivisalo da pomognete izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu?
– Dolaskom „Gaspromnjefta“ 2009. godine, počeo je veliki program društvene podrške, koja je, između ostalog, bila usmerena i na očuvanje istorijskog nasleđa i kulture Srbije. Do sada smo uložili 32 miliona evra. Hram Svetog Save drugi je po veličini projekat u okviru očuvanja istorijskog nasleđa Srbije. Prethodila mu je obnova Ruskog nekropolja na Novom groblju u Beogradu, gde počivaju ruski i srpski vojnici koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Takođe, rekonstruisana je i Iverska kapela, kao i spomenik ruskim vojnicima i caru Nikolaju Drugom, prema kome Srbija ima poseban odnos zbog njegove odluke da uđe u rat kako bi zaštitio bratsku zemlju.
Osamdesetih godina prošlog veka bio sam đak ruske škole u Srbiji. Za mene lično učešće u ovim projektima je od posebnog značaja. Takođe, ponosim se činjenicom da „Gaspromnjeft“ sebe vidi ne samo kao najvećeg investitora u Srbiji, već i kao kompaniju za koju srpsko i rusko kulturno nasleđe imaju izuzetnu vrednost. Srbija je, verovatno, nama najbliža država, a sa kojom se ne graničimo.
Pomenuli ste da predstoji zaključenje ugovora o donaciji za radove na Hramu. Kako će ova sredstva biti potrošena?
– Planiramo da na osnovu rezultata konkursa zajedno sa „Rossotrudničestvom“ izaberemo izvođača radova, zaduženog za mozaičnu dekoraciju kupole, shodno odabranom kreativnom rešenju. Sa predsednikom Srbije dogovoreno je da će kontrolu realizacije svih radova u skladu sa utvrđenim rešenjem obavljati Glavni odbor Društva za podizanje Hrama, čiji su članovi kako ruski, tako i srpski predstavnici.
Da li je „Gaspromnjeft“ kao investitor imao neke specifične zahteve u pogledu realizacije radova?
– Nismo stručni za izradu mozaika i crkveno graditeljstvo. Zato ćemo zajedno sa „Rossotrudničestvom“ i Glavnim odborom Društva za podizanje Hrama angažovati stručnjake koji imaju iskustva u realizaciji sličnih projekata u pravoslavnim hramovima. Kontrolu nad kvalitetom i usklađenošću izvođenih radova sa izabranim umetničkim rešenjem nameravamo da prepustimo našoj ćerki kompaniji, NIS-u, koja će privući kvalifikovane stručnjake iz oblasti mozaične dekoracije. Na čelu celokupnog procesa će biti Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, u koga imaju potpuno poverenje kako srpska, tako i ruska strana.
Ceo intervju sa Aleksandrom Dibaljem pročitajte na sajtu Novosti.
Izvor: Novosti
Foto: FreeImages/Bojan Mihajlović
