Fer plata i dobri međuljudski odnosi presudni za izbor poslodavca

Tokom Regionalnog sajma poslova, održanog od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je veliko regionalno istraživanje među učesnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije. U Srbiji je u istraživanju učestvovalo 3.273 ispitanika, što nam daje pouzdanu sliku o tome kako domaći radnici vide svoje radno okruženje, koje faktore smatraju presudnim i kakva su im očekivanja od budućih poslodavaca.

Šta kandidatima u Srbiji najviše znači kada biraju posao?

Plata je i dalje glavni i presudni faktor prilikom odabira posla. U Srbiji tako odgovara oko 66% ispitanika, čime se približavamo regionalnom proseku. Hrvatska pritom izrazito prednjači, čak 74% ispitanika tamo smatra da je upravo plata ključna u odluci da li će prihvatiti određeni posao.

Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor. Više od 60% zaposlenih kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji. U Hrvatskoj je taj udeo nešto veći i iznosi oko 67% ispitanika, što ukazuje na blago viša očekivanja u pogledu organizacione kulture.

Slede faktori vezani za radno vreme, fleksibilnost i opšti balans života i posla, što ističe oko trećine radnika u Srbiji. Sličan obrazac vidimo i u okolnim zemljama, iako se u Hrvatskoj fleksibilnost češće podrazumeva.

Kod oko jedne trećine ispitanika važnu ulogu ima i mogućnost učenja i napredovanja, tema koja je u Srbiji izraženija nego u Hrvatskoj, ali manje nego u BiH. Sigurnost posla jeste važna, ali ne presudna: navodi je nešto manje od 20% radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske (gde je osećaj stabilnosti veći) i BiH (gde je nesigurnost češće prisutna).

Poslovi koji neće postojati do 2030. godine

Spremnost na promenu posla – signal poslodavcima da moraju biti konkurentniji

Podaci otkrivaju visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji. Tokom prethodne godine, 37% zaposlenih promenilo je posao, praktično svaki treći radnik. Taj nivo mobilnosti veoma je sličan BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena.

Ono što posebno privlači pažnju jeste planirano ponašanje radnika u narednom periodu: 59% ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom narednih godinu dana. Drugim rečima, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni. U ovakvim okolnostima poslodavci više ne mogu računati na to da će lojalnost dolaziti sama po sebi, moraju imati jasnu i snažnu ponudu koja će radnike motivisati da ostanu.

Strah od gubitka posla – umeren, ali prisutan

Na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30% zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno. Ovo je očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.

Sa druge strane, 42% ispitanika kaže da se ne plaši, dok 28% o tome uopšte ne razmišlja. Srbija se tako nalazi na sredini regionalne skale: radnici u Hrvatskoj osećaju najmanju nesigurnost, dok je u BiH taj strah najizraženiji. U Srbiji je situacija uravnotežena, ljudi uglavnom ne žive u strahu, ali su dovoljno svesni da sigurnost nije uvek zagarantovana.

Kolika je „pristojna“ plata po mišljenju radnika?

Kada govorimo o zaradi, istraživanje daje jasnu sliku očekivanja zaposlenih u vezi sa iznosom koji je potreban za normalan život. Na osnovu odgovora ispitanika izračunate su očekivane prosečne neto plate po zemljama:

• Hrvatska: oko 1.650 €
• Srbija: oko 1.165 €
• Severna Makedonija: oko 1.075 €
• Bosna i Hercegovina: oko 1.050 €

U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64% ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra. To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja.

Ovaj raspon očekivanja Srbiju jasno smešta u sredinu regionalne lestvice: iznad BiH i Makedonije, ali ispod Hrvatske, što se u potpunosti uklapa u razlike u troškovima života i standardu u svakoj od zemalja.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik