Fabing ne boli zbog telefona, već zbog tišine između nas

14/07/2025 | 14:30

Fabing ne boli zbog telefona, već zbog tišine između nas

Kad vas neko ignoriše zbog telefona, problem nije u tehnologiji, već u onome što stoji, ili opasno nedostaje, između vas. Fabing, sve češći oblik tihe distanciranosti u savremenim odnosima, nije digitalna, već duboko ljudska pojava. Psihološkinja Ina Poljak, za portale BIZLife i WebMind, objašnjava zašto skrolovanje usred razgovora ne boli zbog ekrana, već zbog poruke da vam ništa nije važno kao vaš telefon.

Nije kriv telefon – fabing je ljudski, a ne digitalni problem

Zamislite sledeću scenu: sedite s nekim na kafi, pričate toj osobi nešto važno, a ona – bez reči – uzima telefon i počinje da skroluje. Bez „izvini”, bez bilo kakvog znaka da je ono što govorite važno. Ako vam se ovo desilo, doživeli ste fabing – termin koji nastaje spajanjem reči phone i snubbing, i označava ignorisanje sagovornika zbog mobilnog telefona.

U poslednjih desetak godina, fabing se često navodi kao simbol moderne otuđenosti i zavisnosti od tehnologije. Međutim, hajde da postavimo jedno nepopularno pitanje: da li je stvarno problem u telefonu?

Da li znate šta je fabing? Ako vam se ovo desilo, onda ste ga doživeli

Telefon kao povod, ne uzrok

Kao psihološkinji, teško mi je da ne primetim koliko je ovaj fenomen, u okviru različitih narativa, sveden na tehnologiju. Kao da bismo svi bili fini, pažljivi i empatični da nas ne ometaju notifikacije. Ali, nije telefon taj koji je nekulturan. On je samo alat – kao što ni daljinski upravljač nije kriv ako neko nonšalantno prebaci kanal dok mu nešto govorimo.

U mnogim slučajevima, fabing je zapravo signal da među ljudima već postoji određena distanca, nezainteresovanost ili emocionalna nepovezanost. Telefon tada postaje zgodan izlaz. Ne zbog zavisnosti, već zbog izbegavanja. I to je važno da razumemo: telefon nije uzrok, već simptom.

Izvor: Freepik

Društvena normativnost i efekat ogledala

Psihološka istraživanja pokazuju da ljudi pod uticajem implicitnih normi često ponavljaju ponašanja koja vide oko sebe. Ako se fabing toleriše u vašem krugu – ubrzo ćete i sami posegnuti za telefonom bez griže savesti. Tako se ponašanje normalizuje, a granice se brišu.

U studiji objavljenoj u Journal of Applied Social Psychology (2012), pokazano je da čak i kratka upotreba telefona tokom konverzacije utiče na to kako percipiramo kvalitet odnosa i emocionalnu bliskost. Čak i kada nije bilo prekida govora, sama prisutnost telefona na stolu smanjivala je osećaj pažnje i angažovanosti.

Drugim rečima: ne moramo ni da gledamo u ekran da bi naš telefon govorio sagovorniku da nije prioritet.