Evropa je traži, a u Srbiji je bacali
Prodaja vune, koja se, od raspada Jugoslavije do pre nekoliko godina bacala, funkcioniše u sivoj zoni. Otkup se obavlja u četiri područja, plaćanje na ruke, a država gubi. Potražnja za vunom u Evropi ogromna.
Ne postoje ni zvanični podaci o tome koliko se godišnje proizvede i otkupi vune. Kako kažu u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u PKS, prodaja vune u našoj zemlji prilično se neorganizovano radi.
Postoje četiri područja gde se ona otkupljuje, vojvođanski deo, sjenički, pirotski i južna Srbija. Izvoz vune u Srbiji se povećava svake godine, jer je potražnja za vunom u Evropi ogromna, priča Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja.
U Srbiji se uglavnom obavlja prečišćavanje i baliranje vune po klasama, a onda se izvozi, zato što u Srbiji nema fabrika za pranje vune. Država tu sigurno dosta gubi, jer smo uništili preradu vune. Više i nema fabrika koje se ozbiljno bave preradom, pranjem i bojenjem vune.
Prema rečima Vasiljevića, prošle godine smo izvezli nešto više od četiri hiljade tona vune. Deo vune odlazi u Bugarsku na bojenje, pa se vraća u Srbiju. Naši najveći kupci su Bugarska, Nemačka, Turska, Poljska, Italija, Belgija i Ukrajina.
Vrednost prošlogodišnjeg izvoza bila je 4,2 miliona evra. Kada je reč o uvozu, prema podacima Udruženja, prošle godine Srbija je uvezla 1.080 tona vuna, u vrednosti od oko 1,1 milion evra.
Ipak, ovčari u Srbiji su, bez obzira na to gde i kako vuna završava, zadovoljni time što mogu da je prodaju. Do sada su vunu, posle raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova po kojima je Srbija bila svetski poznata, morali da bacaju ili spaljuju.
Naša vuna je srednjeg i lošijeg kvaliteta, jer je kod nje bitna debljina vlakna, priča Risto Čalija, vlasnik firme Sent Džordž. Od vune iz Srbije možemo da pravimo neku vunicu, jer tu ide mešavina, ili neke ćilime i tepihe, ali za muška odela i fine damske kostime naša vuna je previše gruba, objašnjava Čalija.
Izvor: Novosti
