EK: Izvoz i domaća tražnja oporavljaju Srbiju
U Srbiji je došlo do ekonomskog oporavka i rasta bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto u prošloj godini najviše zahvaljujući rastu domaće potrošnje i skoku izvoza od preko deset odsto, saopštila je Evropska komisija.
Evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi je obrazložio ekonomske pokazatelje EK za članice i kandidate za članstvo u EU, istakavši da je u EU nastavljen oporavak i ove godine bi rast BDP, „uprkos neizvesnostima“, trebalo da dostigne 1,7, a iduće godine 1,8 odsto.
Komisija je u analizi o Srbiji istakla da je do osetnog porasta izvoza došlo zahvaljujući većim direktnim spoljnim ulaganjima u prerađivački sektor i postojanoj tražnji srpskih trgovinskih partnera u Uniji.
BDP u Srbiji ove godine treba da poraste za tri odsto, a 2018. za 3,3 odsto, potrošačke cene su prošle godine bile veće za 1,1 odsto, u ovoj godini se predviđa porast od 2,4 odsto, a iduće godine 3,3 odsto.
Komisija je navela da će dosad snažna konsolidacija budžeta biti usporena, ali dovoljna da utiče na dalje smanjivanje javnog duga. Srpska vlada je održala pod nadzorom izdatke, a priliv u budžet je bio bolji od očekivanja.
To je, navodi EK, „otvorilo prostor za dodatne troškove krajem godine i ograničenu stopu povećanja plata i penzija koja treba da se primeni u 2017. godini“.
U Srbiji je prošle godine bilo nezaposleno 16,1 odsto radno sposobnog stanovništva, ove godine ta stopa treba da padne na 14,3, dok se u 2018. se predviđa stopa od 12,6 odsto.
Javni dug Srbije je u 2016. iznosio 73,7 BDP, a ove godine treba da bude 72,3 procenta, dok bi u 2018. bio smanjen na 69,8 odsto.
Skok izvoza je u prošloj godini bio 10,9 odsto, u ovoj se predviđa sedam odsto, a 2018. godini 6,7 procenata, dok je uvoz 2016. porastao za 7,5 odsto, ove godine se predviđa povećanje od šest odsto, u 2018. bi uvoz bio veći za 6,3 odsto.
„Ekonomski rast u Srbiji je sve snažnije podstaknut povećanjem domaće tražnje, a snažnije investiranje se nastavlja uz poboljšane uslove poslovanja, olakšane finansijske uslove i naglašena vladina kapitalna izdvajanja“, navodi komisija.
Evropska komisija ocenjuje da će domaća tražnja podstaći dalji ekonomski rast uz jaču privatnu potrošnju koja bi trebalo postojanije da raste posle više godina opadanja.
U analizi se dodaje da je „stepen investiranja i dalje relativno skroman, ali se očekuje da će ostati važna pokretačka snaga rasta“.
„Sve govori da će se stabilnost cena održati posle smanjenja inflacije sa ciljane stope od četiri na tri odsto“, navodi EK uz opasku da cene mogu rasti ubuduće zbog očekivanog porasta svetskih cena nafte i snažnije tražnje, ali će to biti uzdržano zbog dobre poljoprivredne sezone.
Izvor: Beta
