Makroekonomska kretanja i faze razvoja

U prvoj fazi, od 2005. do 2008. godine, Srbija je beležila relativno visoke stope privrednog rasta, podstaknute liberalizacijom tržišta, prilivom stranih direktnih investicija i rastom domaće potrošnje. Međutim, globalna finansijska kriza 2008–2009. godine razotkrila je strukturne slabosti ekonomije, pre svega visoku zavisnost od uvoza, ograničenu izvoznu bazu i ranjivost finansijskog sistema.

Period nakon krize obeležen je sporijim oporavkom, fiskalnom konsolidacijom i sprovođenjem reformi usmerenih ka stabilizaciji javnih finansija. Naročito od 2010. godine Srbija beleži smanjenje fiskalnog deficita, stabilizaciju javnog duga i postepeno jačanje monetarne stabilnosti. Ovi trendovi stvorili su preduslove za održiviji privredni rast i jačanje poverenja investitora. Fiskalna politika Republike Srbije je u periodu od 2014. godine, kada je javni dug iznosio 70 odsto bruto društvenog proizvoda, smanjila javni dug u 2025. godini na približno 45 odsto bruto društvenog proizvoda. U prvoj polovini 2025. godine budžetski deficit je iznosio svega 0,2 odsto bruto društvenog proizvoda. Time je postignuta stabilnost javnih finansija i povećano poverenje stranih investitora.

U periodu nakon 2020. godine, uprkos globalnim izazovima – pandemiji, poremećajima u lancima snabdevanja i geopolitičkim tenzijama – Srbija je pokazala relativnu otpornost. Očuvana je finansijska stabilnost, a fokus ekonomske politike sve više se pomera ka produktivnosti, izvozu i razvoju industrija sa većom dodatom vrednošću.

Spoljna trgovina i rizici poslovanja

Rast izvoza i jača integracija u evropsko i regionalno tržište predstavljaju jednu od ključnih pozitivnih promena u posmatranom periodu. Istovremeno, visoka izvozna orijentacija domaćih i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji nosi i povećane poslovne rizike – pre svega, rizik neplaćanja, kašnjenja u naplati i insolventnosti poslovnih partnera.

U takvom okruženju, upravljanje potraživanjima postaje ne samo operativno već i strateško pitanje. Stabilnost novčanih tokova, zaštita bilansa i očuvanje likvidnosti direktno utiču na sposobnost kompanija da investiraju, rastu i ostanu konkurentne.

Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije beleži rast izvoza, dok je uvoz i dalje visok, spoljnotrgovinski deficit se održava na nivou od 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda. Najznačajnija izvozna tržišta Republike Srbije jesu zemlje Evropske unije, pre svih Nemačka, Italija i Rumunija, a u poslednjim godinama beleži se rast izvoza u Kinu i Tursku.

Razvoj sektora osiguranja potraživanja

Sektor osiguranja potraživanja u Srbiji razvijao se od 2006. godine, kada su se stekli pravno-formalni uslovi za njegovo funkcionisanje, uz jačanje tržišne ekonomije i rast međunarodne trgovine. Iako je u početku bio ograničen na manji broj velikih izvoznika, vremenom ovaj vid zaštite postaje sve dostupniji srednjim, pa i manjim preduzećima.

Osiguranje potraživanja danas predstavlja sofisticiran finansijski instrument koji kombinuje prevenciju rizika, praćenje boniteta kupaca i nadoknadu štete u slučaju neplaćanja. Njegova vrednost ne ogleda se samo u finansijskoj zaštiti, već i u kvalitetnim informacijama koje omogućavaju donošenje boljih poslovnih odluka.

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), koja je među pionirima u oblasti osiguranja potraživanja u Republici Srbiji, od samog osnivanja razvila je širok portfolio usluga namenjenih zaštiti poslovanja od rizika neplaćanja, bankrotstva i produženih kašnjenja u plaćanju. Kroz saradnju sa renomiranim međunarodnim reosiguravajućim kućama, AOFI pokriva rizike u preko 120 zemalja sveta i izdaje više hiljada kreditnih limita godišnje. Intencija je povećanje broja proizvoda i permanentni rast portfolija.

Tokom poslednje dve decenije, naročito sa rastom broja domaćih kompanija koje posluju na stranim tržištima, sektor osiguranja potraživanja postaje važan oslonac stabilnosti privrednog sistema. Time doprinosi ne samo zaštiti pojedinačnih preduzeća već i ukupnoj otpornosti ekonomije. Dalji razvoj Republike Srbije, uz rast izvoza i jačanje privatnog sektora, prirodno će povećavati potrebu za profesionalnim upravljanjem kreditnim rizikom. U tom kontekstu, osiguranje potraživanja ostaje jedan od ključnih stubova finansijske sigurnosti i održivog rasta.

Digitalizacija i budući pravci razvoja

Savremeni razvoj sektora osiguranja potraživanja snažno je povezan sa digitalizacijom, automatizacijom procesa i primenom naprednih analitičkih alata. Korišćenje velikih baza podataka, veštačke inteligencije i monitoringa rizika u realnom vremenu omogućava brže i preciznije upravljanje potraživanjima, što je od ključnog značaja u dinamičnom poslovnom okruženju. AOFI trenutno razvija nekoliko digitalnih platformi usmerenih na poboljšanje i podršku poslovanja sa našim klijentima, kao i na unapređenje samog rada Agencije.

Zaključak

Dvadesetogodišnji period od 2005. do 2025. godine jasno pokazuje da makroekonomska stabilnost, institucionalni razvoj i rast finansijskih usluga idu ruku pod ruku. Srbija je danas znatno stabilnija i otpornija ekonomija nego na početku ovog perioda. Sektor osiguranja potraživanja, kao deo šireg finansijskog sistema, dao je i nastaviće da daje važan doprinos sigurnosti poslovanja, razvoju izvoza i dugoročnoj konkurentnosti privrede Republike Srbije. U tom okruženju, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije nastaviće da bude ključni oslonac naše privrede.