Dr Žugić: Sviranje u grudima i zamaranje pri naporu simptomi su astme
Astma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva, u svetu boluje oko 334 miliona ljudi, a broj obolelih iz godine u godinu naglo raste. Procenjuje se da u Srbiji oko 10 odsto starijih od 18 godina boluje od astme i oko 8 odsto dece. Iako je ovo neizlečiva bolest, može da se drži pod kontrolom (adekvatnom terapijom i pridržavanjem saveta) i ne mora da utiče na kvalitet života pacijenta.
Najvažnije je bolest otkriti na vreme i odmah početi lečenje, jer redovnom primenom lekova može se voditi normalan život bez ikakvih ograničenja. Doktori preporučuju bavljenje fizičkom aktivnošću, pogotovo plivanjem.
Istraživanja koja su rađena u svetu pokazala su da gotovo polovina lečenih pacijenata obolelih od astme ostaje nekontrolisana, a samo 20 odsto pacijenata imalo je kontrolisanu astmu. Više od 50 odsto pacijenata nije uzimalo inhaler svakodnevno kako im je propisano, dok je 92 odsto ispitanika bilo sigurno da dobro kontroliše svoju astmu.
Sa dr Vladimirom Žugićem, načelnikom Odeljenja funkcionalne dijagnostike Klinike za pulmologiju i zamenikom direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije, razgovarali smo, između ostalog, i o tome na šta treba obratiti pažnju kad je astma u pitanju. Kako dr Žugić kaže astma se manifestuje vrlo širokim dijapazonom simptoma, od kojih su najčešći suv i nadražajni kašalj, osećaj otežanog disanja, gušenje, sviranje u grudima, zamaranje uobičajenom naporu. Svaki od ovih simptoma, posebno ako je izražen ili traje izvesno vreme, može biti povod da se neko obrati doktoru za savet.
Kad se počne sa terapijom, u zavisnosti od stepena bolesti, koliko je vremena potrebno da bi se neke aktivnosti koje smo do tada imali ponovo vratile u naš život?
Kod najvećeg broja pacijenata sa astmom radi se o tipu bolesti koji jako dobro reaguje na postojeće lekove. Kod takvih bolesnika redovna primena lekova za kontrolisanje astme (najbolje inhalacijskih kortikosteroida) vrlo brzo, u roku od par nedelja omogućava normalan život i normalno bavljenje svim aktivnostima uključujući i sportske. Međutim, pacijenti sa astmom moraju stalno da uzimaju lekove, da bi se postignuti stepen kontrole bolesti, koji podrazumeva normalan život, održao.
Da li se leči i na koji način može da se predupredi dobijanje astme?
Astma koja se javi posle puberteta ili kasnije u životnom dobu ne može da se izleči. Međutim, ona se odlično leči savremenim lekovima i cilj lečenja je postizanje kontrole bolesti. Pojam kontrole podrazumeva postizanje što normalnijeg života uz odsustvo ili minimalno prisustvo simptoma bolesti i odsustvo ili minimalno prisustvo ograničenja u uobičajenim životnim aktivnostima. Pojam kontrole podrazumeva i prevenciju budućeg rizika od pogoršanja i njene progresije u teže oblike bolesti.
Što se tiče prevencije nastanka astme, na neke faktore koje utiču na njenu pojavu, kao što je atopijska (alergijska) konstitucija ne može se uticati jer su u pitanju genetski faktori. Međutim, sama alergijska konstitucija ne znači obavezno i pojavu astme u životu, jer na njen nastanak utiču i faktori spoljašnje sredine, kao što su pušenje (aktivno ili pasivno), aerozagađenje, loši životni uslovi, gojaznost i mnogi drugi faktori, na koje se može uticati preventivnim merama, od kojih su neki u nadležnosti društva, ali su mnogi u domenu same porodice ili pojedinca.
Da li je uopšte moguće sprečiti dobijanje astme?
Naravno da je moguće. Posebno je važna rana preventivna intervencija u dečijem dobu kod osobe koja ima sklonost ka nastanku astme. Normalna ishrana, izbegavanje pušenja u prisustvu deteta, što zdravija životna sredina, prevencija respiratornih infekcija i lečenje drugih alergijskih bolesti koje mogu biti faktori rizika za nastanak astme (prvenstveno alergijske kijavice), mogu sprečiti pojavu astme u kasnije životu. Ako se astma pojavi u dečijem uzrastu, ne treba zatvarati oči pred tom činjenicom, već je treba intenzivno lečiti, čime se može postići da se ona ponovo ne pojavi posle puberteta, kada kod većine dece spontano prestane.
U kojim godinama astma najviše napada?
Astma je bolest svih životnih doba, tako da se prvi napad astme može javiti i u ranom detinjstvu, ali i u vrlo poznim životnim godinama. U principu, alergijska astma je bolest mlađih osoba i dece, dok nealergijska astma, koje ima sve više, počinje obično posle 40. godine života.
Izvor: BIZLife
