Dr Jovana Mašić razbija mitove o biljnoj ishrani

Savremeni čovek o zdravlju često razmišlja tek kada ono već izmakne kontroli i zato nas dr Jovana Mašić, sertifikovana holistička nutricionistkinja, podseća da ishrana može biti i prevencija i lek. Kroz jednostavne savete, razbijanje mitova o biljnoj ishrani i snažan etički stav – ona čitaocima magazina BIZLife nudi realan put ka zdravijem i održivijem životu.

• Na osnovu vašeg rada s pacijentima i klijentima, šta ljudi danas zapravo jedu i koliko su svesni kvaliteta onoga što stavljaju na tanjir?

Iako se polako podiže svest o značaju zdrave ishrane, naročito u poslednjih nekoliko godina, još uvek je situacija daleko od idealne i većina ljudi nije svesna o (ne)kvalitetu proizvoda koje konzumira, posebno na našim prostorima. Sam podatak da oko trećine ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti govori dosta o načinu ishrane, jer su upravo ove bolesti jedne od onih na koje najveći uticaj ima ishrana – kako dobra tako i loša. Većina ljudi o zdravlju misli tek kad ga izgubi; umesto da zdrava ishrana bude prevencija, uglavnom se za njom poseže kada je bolest već uzela maha i kada proces nije uvek lako preokrenuti.

dr Jovana Mašić – Foto: Đurđina Parezanović

• Kao neko ko promoviše celovitu biljnu ishranu, šta biste rekli da je najveća zabluda kada je u pitanju zdrav način ishrane?

Kada je u pitanju celovita biljna ishrana, zablude su brojne, ali dva najčešća mita na koja nailazim jesu da na biljnoj ishrani nije moguće uneti dovoljno proteina, kao i da je potrebno mnogo suplemenata da se „nadoknade” životinjski proizvodi. Ukoliko se hranite raznovrsno i unosite dovoljno kalorija u toku dana, gotovo je nemoguće da ne unesete dovoljno proteina. Zar nije dovoljno reći i da većinu životinja koje se koriste u ishrani ljudi čine upravo biljojedi i sve proteine od kojih su izgrađene te životinje (koje kasnije ljudi unose ishranom) dobijaju upravo iz biljne hrane? Biljke sadrže sve aminokiseline, uprkos zabludi koja vlada i govori suprotno, s tim što ih, naravno, svaka namirnica sadrži u drugoj količini, ali upravo zato ishrana i treba da bude raznovrsna, kako bi obezbedila i sve ostale makro i mikro nutrijente.

Kada je reč o suplementima, jedini suplement koji je zaista obavezan kada ste na biljnoj ishrani jeste vitamin B12, ali ne zato što ga stvaraju životinje (jer se i njima suplementira i na taj način ga i ljudi na standardnoj ishrani unose kao suplement, ali indirektno), već mikroorganizmi. Upravo zato nemamo više prirodan izvor vitamina B12, koji se ranije unosio putem neprskanog voća i povrća, koje se nije opsesivno pralo kao danas, kao i neprečišćene vode, gde su se nalazili ovi mikroorganizmi. Moderno doba nam je donelo brojne prednosti i smanjilo stopu različitih infektivnih oboljenja zbog procesa prečišćavanja, ali je donelo i neke nedostatke, poput prirodnog izvora vitamina B12. Svakako, zar nije bolje popiti jednu tabletu suplementa u adekvatnoj dozi nedeljno nego se boriti sa infekcijama koje su ranije odnosile živote? Pored suplementa B12, jedino savetujemo suplement omega-3 masnih kiselina, uz individualni pristup, kao i vitamin D, ali ovo već zavisi od toga koliko provodimo vremena na suncu.

• Koliko je teško promeniti duboko ukorenjene navike u ishrani i šta je, po vašem iskustvu, ključno da ta promena zaista zaživi?

Zaista nije lako promeniti ukorenjene navike, što vidim i u radu sa klijentima, ali znam i na ličnom primeru, kao i na primeru mojih klijenata, da je to moguće. Veoma je bitna motivacija i želja za poboljšanjem zdravlja, pretpostavljam da je to razlog zašto mi se češće javljaju osobe koje su se već razbolele i tek tada shvatile važnost ishrane, te postale jače motivisane, iako treba misliti o zdravlju pre nego što ga izgubimo. Takođe, ljudi će mnogo češće uspeti u tom procesu ukoliko imaju podršku – svoje okoline, ali pre svega stručnu podršku, osobu koja će pratiti njihov put i promene i korigovati greške koje se javljaju. Zato rad sa ljudima na ovom polju zaista može pružiti neverovatnu ličnu satisfakciju – kada vidite koliko je nekoj osobi značila vaša podrška i kada vidite promene.

• U okviru vaših planova ishrane, fokus je na jednostavnim receptima i lako dostupnim namirnicama. Koliko je u praksi moguće jesti zdravo bez komplikovanja i visoke cene?

Zapravo je prilično lako. Trudim se da recepti koje delim sa ljudima budu što jednostavniji, kako bi ih spremale i osobe koje nisu kulinarski vešte. Ujedno, većina biljnih namirnica se obrađuje vrlo kratko, a dosta jela se može čuvati u frižideru i više dana, tako da ne morate svaki dan provoditi vreme u kuhinji. Ukoliko se uglavnom hranite kod kuće i sami pripremate hranu, biljna ishrana je, možda, novčano i najpristupačnija (samo uporedite trenutnu cenu mesa i npr. sočiva, soje, žitarica i sl.). Ukoliko izaberete da kupujete gotove i prerađene proizvode i hranite se po restoranima, te opcije su, naravno, dosta skuplje na bilo kojoj ishrani, a često ti proizvodi i nisu tako dobrog sastava kao oni koji biste sami spremili kod kuće, za mnogo manje novca.

• Koje najčešće zdravstvene probleme primećujete kod ljudi koji se hrane procesiranom hranom i da li biljnom ishranom ti problemi mogu da se ublaže ili čak eliminišu?

Najčešći problem sa kojima se srećemo jesu kardiovaskularne bolesti, ali i različite endokrinološke (npr. dijabetes melitus, Hašimoto tireoiditis itd.) i onkološke bolesti. Naravno, gojaznost koja nastaje kao posledica neadekvatne ishrane često je u osnovi različitih oboljenja i predstavlja čest problem u modernom dobu. Biljnom ishranom se ovakve bolesti mogu ublažiti, a u nekim slučajevima i potpuno preokrenuti. Naravno, veoma je važno kada je bolest otkrivena i kada je došlo do promene ishrane. Dosta klijenata misli da se za nekoliko dana ili nedelja zdrave ishrane mogu rešiti problemi koji su nastajali kao posledica decenija loše ishrane. U tom procesu potrebno je strpljenje, jer takve promene ne dolaze preko noći, ali baš zato što je to proces koji traje – donose nam dugoročne promene i zdravstvene benefite.

Radila sam sa klijentima kojima je biljna ishrana toliko pomogla da su potpuno izbacili terapiju koju su pili, jer im više nije bila potrebna. Bili su disciplinovani, pratili su savete i recepte i naučili kako na duge staze da nastave sa takvim načinom života. Naravno, uvek napominjem da je, pored zdrave ishrane, vrlo bitno i mentalno zdravlje, adekvatan san i odmor, kao i fizička aktivnost, koja je od izuzetnog značaja, a nepravedno je zanemarena. Sve to zajedno čini jedan šablon života koji dovodi do optimalnog zdravlja.

• Sve više ljudi okreće se biljnoj ishrani zbog etike i ekologije. Koliko je važno ići korak dalje od zdravlja i gledati širu sliku?

Iskreno, mislim da je izuzetno važno, jer ne živimo sami na planeti i nismo poslednji koji će na njoj biti. I sama sam inicijalno ušla u svet biljne ishrane zbog zdravlja, ali kada sam istražila više o uticaju ishrane na životinje i okolinu, bilo mi je jasno da je zaista sa svakog aspekta ova ishrana nešto što ću sprovoditi zauvek. Zašto ne bismo izabrali ishranu koja nam donosi zdravstvene benefite, štiti životnu sredinu i pokazuje humanost prema drugim živim bićima? Uzgajanje životinja za ljudsku upotrebu jedan je od glavnih aspekata zagađenja, a o tome, nažalost, retko možete čuti. Ono što još ređe možete čuti i videti jesu „neuslovi” u kojima se te životinje drže. Savetujem svakome da pogleda filmove i „Earthlings” i „Seaspiracy” – biće im jasnije o čemu govorim.

• Ako biste morali da formulišete najjednostavniji savet za zdraviju ishranu koji bi mogao da se primeni već danas – kako bi on glasio?

Unosite ovih šest grupa namirnica svaki dan: voće, povrće, mahunarke, žitarice, orašaste plodove i semenke. Neka one čine bar 80 odsto vaše ishrane. Pojedite svaki dan neku mahunarku. One su najčešće zapostavljene u ishrani, a izuzetno su bitne. Dodajte i neki zeleniš i salatu bar uz jedan obrok dnevno. Za kraj, napravite bar jedan potpuno biljni obrok u toku dana.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/B.D.

Foto: Đurđina Parezanović