Najnovija istraživanja otkrivaju da veštačka inteligencija (AI) u elektronskoj trgovini sve češće biva korišćena na načine koji prevazilaze legitimno unapređenje korisničkog iskustva. Umesto samo da olakša kupovinu, AI je postao moćno oružje za manipulacije: od masovno generisanih lažnih recenzija i automatske promene cena do prodaje vešto izrađenih falsifikata i psihološki preciznog targetiranja potrošača kroz oglase.

Problem lažnih recenzija na internetu nije nov, ali generativni AI je ovu pojavu podigao na viši nivo. Alati poput ChatGPT-ja omogućavaju prevarantima da brzo i u velikom obimu pišu ubedljive komentare o proizvodima. Nedavno sprovedena analiza obuhvatila je milione onlajn recenzija i pokazala da je gotovo 14 odsto verovatno lažno, dok je više od dva miliona recenzija potpuno ili delimično generisano AI-jem. Ovakvi komentari često dospevaju među najistaknutije preporuke na platformama, zbog čega potrošači teže prepoznaju obmane. Kao odgovor na ove rizike, neke države su već zabranile prodaju lažnih recenzija, a pokrenuti su i prvi pravni postupci protiv proizvođača AI alata koji se koriste za ovakve prevare.

AI je, takođe, promenio način formiranja cena u e-trgovini. Umesto jedne cene za sve, algoritmi danas mogu svakom kupcu dodeliti posebnu cenu, na osnovu procene platežne moći, lojalnosti ili spremnosti na plaćanje. To znači da isti proizvod na istom sajtu u isto vreme može biti ponuđen različitim osobama po različitim cenama. Ovakva personalizacija, iako donosi veće prihode prodavcima, otvara ozbiljna pitanja fer-pleja i transparentnosti, posebno kad algoritmi „kažnjavaju” lojalne ili manje upućene korisnike višim cenama. Regulatori upozoravaju da je neophodno jasno označiti kada i zašto dolazi do promena cena, kako bi se zaštitila prava potrošača.

Foto: The Yuri Arcurs Collection / Freepik

Još jedna zloupotreba AI-ja ogleda se u pojavi falsifikovanih proizvoda. Kriminalci sada koriste veštačku inteligenciju za izradu realističnih fotografija, opisa i čitavih lažnih onlajn prodavnica. Sve je više slučajeva gde kupci ne mogu razlikovati original od kopije sve dok im naručeni proizvod ne stigne. Prema istraživanjima, više od 70 odsto žrtava ovakvih prevara verovalo je da kupuje originalnu robu, a oko 28 odsto onih koji su završili sa kopijom koristilo je AI asistente u potrazi za ponudom.

Na kraju, savremeni marketinški algoritmi koriste AI za hiperpersonalizaciju oglasa i promocija. Na osnovu podataka o ponašanju, navikama, pa čak i psihološkom profilu korisnika, potrošačima se plasiraju poruke i ponude skrojene tako da povećaju šansu za impulsivnu kupovinu. Stručnjaci upozoravaju na to da ovakvo targetiranje često zadire u privatnost i utiče na autonomiju kupaca, dok pitanja o transparentnosti i etici postaju sve glasnija.

Zloupotrebe veštačke inteligencije u elektronskoj trgovini postaju svakodnevica. Posledice su jasne – gubitak poverenja potrošača, nelojalna konkurencija i povećan rizik od prevare. Zato stručnjaci i regulatorna tela pozivaju na brzu reakciju: strože zakone, veću transparentnost i edukaciju korisnika. E-trgovina zavisi od poverenja – a ono se može sačuvati samo ako AI bude korišćen odgovorno, kao alat za napredak, a ne kao sredstvo za manipulaciju. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER