Dan zaljubljenih: Od drevnih rituala do modernog praznika ljubavi
Svake godine, 14. februara, širom sveta se obeležava Dan zaljubljenih, praznik koji slavi ljubav i naklonost među ljudima. Iako danas simbolizuje razmenu poklona, romantičnih gestova i nežnih poruka, koreni ovog praznika sežu daleko u prošlost, isprepletani sa drevnim rimskim običajima, hrišćanskom tradicijom i srednjovekovnim verovanjima.
Ko je bio Sveti Valentin i zašto je njegovo ime povezano s ljubavlju? Istorijski podaci nisu sasvim jasni, ali poznato je da su postojala najmanje tri sveca po imenu Valentin, od kojih su svi postali mučenici. Jedna od najpoznatijih priča govori o svešteniku koji je u Rimu, tokom 3. veka, tajno venčavao mlade parove, uprkos zabrani cara Klaudija II. Smatrajući da su neoženjeni vojnici bolji borci, car je zabranio brakove kako bi ojačao svoju vojsku. Kada su Valentinu vlasti ušle u trag, pogubljen je zbog kršenja vladarevog naređenja.
Druga verzija sugeriše da je pravi Sveti Valentin zapravo bio biskup iz Ternija, koji je stradao pod istom vladavinom i na sličan način. Još jedna priča tvrdi da je Valentin bio hrišćanin koji je pomagao suvernicima da pobegnu iz rimskih tamnica, a da je u zatvoru poslao prvu ljubavnu poruku – devojci u koju se zaljubio. Njegova poruka, potpisana sa „Od tvog Valentina,“ postala je inspiracija za današnje ljubavne čestitke.
Veza sa drevnim paganskim običajima
Iako se Dan zaljubljenih danas doživljava kao isključivo romantičan praznik, njegovi koreni su povezani i sa starorimskim festivalom plodnosti – Luperkalijom. Ovaj drevni obred, posvećen bogu Faunu i legendarnim osnivačima Rima, održavao se sredinom februara. Sveštenici bi u okviru ceremonije žrtvovali životinje, a zatim koristili njihove kože da simbolično dodirnu mlade žene, uverene da će im to doneti plodnost i sreću u ljubavi.
Jedan od običaja uključivao je izvlačenje ženskih imena iz posude, nakon čega bi parovi provodili vreme zajedno – a ponekad bi se takva slučajna poznanstva završavala brakom. Kada je hrišćanstvo postalo dominantno, papa Gelasije je krajem 5. veka ukinuo ovaj paganski festival i uveo Dan Svetog Valentina kao njegovu zamenu.
Foto: gpointstudio/Freepik
Kako je Dan zaljubljenih postao praznik ljubavi
U srednjem veku, u Engleskoj i Francuskoj, širilo se verovanje da ptice započinju sezonu parenja baš u februaru, što je dodatno učvrstilo simboliku ovog meseca kao perioda ljubavi. Engleski pesnik Džefri Čoser prvi je zapisao povezanost Svetog Valentina i romantike u svojoj pesmi Parlament ptica iz 1375. godine, nagoveštavajući da je to dan kada ptice biraju svoje partnere.
Već u 15. veku pojavile su se prve zapisane ljubavne poruke, a najstarija sačuvana valentinovska čestitka potiče iz 1415. godine, kada je vojvoda od Orleana iz londonskog Towerea poslao ljubavno pismo svojoj ženi. Kralj Henri V je, kako se veruje, unajmio pesnika da napiše ljubavnu poruku za njegovu buduću suprugu Katarinu Valoa.
Kupidon – Photo: Freepik
Kupidon – nezaobilazni simbol ljubavi
Simbol Dana zaljubljenih, mali anđeo s lukom i strelama, vodi poreklo iz antičkih mitova. U grčkoj mitologiji, Kupidon je poznat kao Eros, bog ljubavi, koji je imao moć da zlatnim strelama izazove zaljubljenost, a olovnim – odbojnost.
Iako je u ranim pričama prikazivan kao moćan i ozbiljan bog, kasnije je postao simbol nestašnog dečaka koji iz potaje pogađa srca ljudi i spaja ih u ljubavi. Taj romantični prikaz Kupidona opstao je sve do danas, pa se često pojavljuje na čestitkama i ukrasima posvećenim Danu zaljubljenih.
Od rukom pisanih poruka do masovne proizvodnje čestitki
U Engleskoj se Dan zaljubljenih proširio u 17. veku, a u 18. veku postalo je uobičajeno da ljudi različitih staleža razmenjuju male znakove pažnje i rukom pisane poruke.
Amerikanci su početkom 18. veka počeli da prave ručno izrađene valentinovske čestitke, ali je pravi preokret nastao 1840-ih, kada je Ester Hauland pokrenula prvu masovnu proizvodnju čestitki. Njene kreacije, ukrašene čipkom i trakama, postavile su temelje za industriju koja i danas beleži ogromne brojke.
Prema podacima kompanije Hallmark, danas se širom sveta pošalje oko 145 miliona valentinovskih čestitki svake godine, što ovaj praznik svrstava odmah iza Božića po broju poslatih poruka.
Bilo da ga smatramo danom romantičnih gesta, marketinškim fenomenom ili starom tradicijom koja je evoluirala, Dan zaljubljenih opstao je vekovima i prilagođavao se promenama društva. Iako se način na koji slavimo ljubav menja, suština ostaje ista – potreba da voljenima pokažemo koliko nam znače.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/B.D.
Foto: thetrimhub/Freepik
