Dajemo 100 miliona evra za uvoz povrća
Srbija svake godine daje čak 100 miliona evra za uvoz povrća i tu utakmicu domaći ratari, obrađujući bašte i plastenike na stari način, više ne mogu da podnesu.
I pored dugoveke baštovanske tradicije u kojoj prednjači paradajz, povrtari u Srbiji poslednjih godina doživljavaju potpuni neuspeh. Ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, nemaju plasman, čak uništavaju svoju robu.
Taj posao iziskuje visoke troškove, posebno u zaštićenom prostoru, veliko je učešće živog rada, a prodajne cene su neprihvatljive, pa su dve prethodne godine uzastopno baštovani iz Trbušana, Preljine i Trnave radili na svoju štetu, kaže za Politiku Radoš Pavlović, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku i jedan od vodećih naših stručnjaka u toj oblasti.
On navodi da Srbija svake godine daje ogroman novac, čak 100 miliona evra, za uvoz povrća, posebno ranog, i tu utakmicu domaći ratari, obrađujući bašte i plastenike na stari način, više ne mogu da podnesu.
Uvozi se iz Makedonije i priobalnog dela Albanije i Grčke, a već je usledio novi pritisak ponuđača iz Turske, koja je najveći proizvođač povrća na Mediteranu, zbog toga što im je zabranjen izvoz na veliko rusko tržište.
Profesor objašnjava i da je Srbija jedna od retkih koja ne pomaže podizanje savremenih plastenika sa zagrevanjem. Grejanje je uvedeno u samo 40 velikih plastenika u Srbiji. Zato i u narednim godinama ova proizvodnja neće donositi dobit.
Srpski centri za uzgoj paradajza su okolina Leskovca, Kruševca i Smedereva i tu se ustalio niz naprednih ratara. Stvaranjem domaćih, hibridnih sorti paradajza bave se selekcione kuće u Novom Sadu, Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, ali Pavlović ističe da se veliki proizvođači ovog voća oslanjaju na inostrano hibridno seme.
Poreklom je iz Holandije, Izraela, SAD, Francuske… Pod naletom svih tih hibrida kojima su osnovne odlike visoki prinosi, kvalitet i čvrstoća ploda i senzorne karakteristike, domaća selekcija nažalost izgubila je trku. Zato proizvođači kažu da u ponudi rasada nema više onog popularnog jabučara, starinskog paradajza.
Srpski ratari na 30.000 biljaka dobiju samo 10.000 kilograma paradajza, odnosno 333 grama po biljci, onda je to uglavnom bačen novac. Zbog toga, naši proizvođači moraju da se uključe u trku za neuporedivo veće prinose, a ona se trči tako što će iz dana u dan usavršavati tehnologiju gajenja, poštujući nauku. To je jedini recept, objašnjava profesor Pavlović.
Izvor: Politika
