Iskustva su važna. Ako ste imali priliku da menjate posao, verovatno ste pre toga pozvali prijatelja ili poznanika koji radi u toj kompaniji, jer, iako su vam ponudili odlične uslove, ipak vam on može preneti „pravu sliku”. Baš zbog ljudi, koji čine svaku kompaniju, duboko verujem da je employer branding mnogo više od kampanje. Zato bih ovaj termin pre prevela kao „reputacija poslodavca” nego kao „brend poslodavca”, jer reputacija se ne gradi kampanjama, već iskustvima.

Piše: Simona Vidojević, specijalistkinja za interne komunikacije – Banca Intesa Beograd

Ne možete promovisati ono što ne postoji. U stvari, možete, ali sigurna sam da dobro znate kako se završila priča o dečaku koji je vikao „Vuk!”. Da našu reputaciju ne bismo zarobili među heštegove i generičke slike nasmejanih ljudi na planini, zadatak internih komunikatora je da kulturu organizacije iz dana u dan čine življom, vidljivijom i prepoznatljivijom.

Simona Vidojević, Banca Intesa Beograd – Foto: Jakov Simović

Tradicionalno, interne komunikacije su služile za prenošenje informacija. Međutim, u savremenom HR pejzažu, one su evoluirale u strateški alat koji pomaže svim članovima tima da bolje razumeju ciljeve i strategiju kompanije, kao i za angažovanje koleginica i kolega radi osnaživanja i prilagođavanja organizacione kulture. Sigurna sam u to da, u dinamičnom okruženju u kakvom danas radimo, jedna od mnogobrojnih uloga internih komunikatora leži u organizaciji i sprovođenju inovativnih projekata koji povezuju, uključuju i motivišu koleginice i kolege iz različitih sektora. U projektima koji ne čekaju aplauz, već prave istinsku promenu i grade kulturu zajedništva.

Upravo zbog te uloge verujem da su interne komunikacije srce employer brandinga, jer, kada naša uloga preraste „obaveštenja” (mada bih iskreno volela da postoji nagrada za imejl godine) i postane ono što stvara život organizacije, tada ljudi koji je čine počinju da učestvuju, da predlažu, da grade zajedno. Tada – ni interno ni eksterno – ne komuniciramo o projektu, proslavi ili timbildingu, već o onom što svi zajedno u kompaniji živimo i o onom u šta verujemo.

I ne, nije potreban video sniman dronom sa pop hitom u pozadini da bi neko rekao: „Ovo je firma u kojoj bih želeo da radim.” Dovoljno je da podelimo iskustvo, iskreno i bez scenarija. Zato verujem u reputaciju, jer se kultura ne fotografiše – ona se gradi. ■