Da li ste znali da izraz „kompjuterski BAG“ stvarno ima veze sa insektima?

U svetu računarstva, termin „bug“ (bag) uobičajeno označava grešku ili propust u softverskom programu. Bagovi se najčešće dele na softverske ili tehničke greške. Ali zašto ih uopšte zovemo „bagovima“? Ova terminologija ima zanimljivu istoriju, direktno povezanu sa samim počecima računarske ere, piše portal WebMind.

Prvi zabeleženi slučaj da je „bag“ izazvao tehnički kvar dogodio se 1947. godine, kada su inženjeri koji su radili na računaru Harvard Mark II na Univerzitetu Harvard pronašli moljca zaglavljenog u hardveru mašine. Taj moljac izazvao je električni kvar i poremetio normalan rad sistema.

Za popularizaciju termina zaslužna je Grace Hopper, kontraadmiral američke mornarice i pionirka računarstva, koja je bila deo tima koji je otkrio moljca. Insekt su uklonili i zalepili u dnevnik rada računara uz napomenu: „First actual case of bug being found“ („Prvi stvarni slučaj pronalaska baga“). Fotografija te stranice danas se čuva u arhivi američke mornarice.

Ipak, ideja o „bagu“ u sistemu starija je od ovog incidenta. Termin „bug“ koristio se u inženjerstvu i elektronici mnogo pre moderne ere računara. Poznati pronalazač Thomas Edison koristio je tu reč još krajem 19. veka kako bi opisao tehničke kvarove u svojim izumima.

Uobičajene zablude

Postoji nekoliko čestih zabluda o poreklu reči „bug“. Jedan mit tvrdi da termin potiče od šuma na telefonskoj liniji, koji je navodno podsećao na zvuk bubašvabe. Ova teorija je u velikoj meri opovrgnuta.

Druga rasprostranjena zabluda jeste da reč „bug“ potiče od izraza „bugbear“ ili „bugaboo“, koji su se istorijski odnosili na zlonamerne duhove ili prikaze za koje se verovalo da izazivaju kvarove na mašinama. Iako je to zanimljiva etimološka priča, ne postoje čvrsti dokazi koji povezuju ove mitološke pojmove sa savremenim tehnološkim značenjem termina „bug“.

Dan kada je čovek izgubio partiju šaha od kompjutera

U duhovitom semantičkom poređenju, zanimljivo je uporediti osobine softverskih bagova i insekata.

Kao što insekt može neprimetno da se uvuče u vaš dom, tako i softverski bag može da se „uvuče“ u kod, često neprimećen. Insekti mogu izazvati različite nivoe štete, od sitnih neprijatnosti do ozbiljnih posledica, baš kao i bagovi u softveru.

Ipak, tu se sličnosti završavaju. Dok su insekti deo prirodnog sveta, softverski bagovi su nenamerne greške nastale ljudskim propustom u procesu dizajna ili programiranja.

Šta je „debugging“?

Od incidenta sa moljcem, proces pronalaženja i ispravljanja grešaka u kodu dobio je naziv „debugging“ (uklanjanje bagova).

Debugging je ključni deo razvoja softvera. Programeri koriste različite tehnike i alate poput ispisivanja poruka (print statements), vođenja logova, interaktivnih debagera, a danas i naprednih integrisanih razvojnih okruženja (IDE)  kako bi pronašli, izolovali i ispravili greške.

Ovaj proces može biti složen. Često zahteva duboko razumevanje strukture koda, međuzavisnosti različitih komponenti i razlike između željenog i stvarnog rezultata. Ipak, njegov značaj je ogroman, jer kvalitet, funkcionalnost i pouzdanost softvera direktno zavise od efikasnog uklanjanja grešaka.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/rawpixel.com